Старих у Српској више него дјеце

Срна 30.07.2018 10:59

Фото: Старих у Српској више него дјеце

Бањалука - Да Република Српска полако постаје земља стараца, свједочи и статистички податак да у њој живи више особа старости изнад 65 година него дјеце до 14 година.

Наиме, према прошлогодишњим подацима Републичког завода за статистику РС, у Републици Српској живи око 310.000 лица старости изнад 60 година, оних изнад 65 има скоро 219.000, док је дјеце до 14 година било око 156.000.

Старим становништвом демографи сматрају особе изнад 65 година, а проблем демографског старења, према ријечима бањалучког демогарафа Александра Мајића, захватио је читав европски континент, а с њим се суочавају и земље у окружењу, Србија и Хрватска.

“Ми у РС имамо доста већи број старих лица него дјеце, што је изузетно непогодно. Индекс старости је далеко више на страни старих лица из више фактора”, каже Мајић за “Независне”.

Као један од фактора наводи низак наталитет, који је међу најнижим у Европи.

“Имамо све мањи тај удио младих контингената, а самим тим имамо све већи удио старог становништва. На то, такође, битно утиче миграциона компонента. Становништво се исељава и знамо да у структури миграната већином учествује млада популација, самим тим остаје стара”, каже Мајић.

Као трећи фактор овај демограф наводи продужење животног вијека, јер становништво данас доста дуже живи него што је живјело прије тридесетак година.

“Ми смо по прорачунима 1991. године у РС имали око 22 одсто младог становништва, сад имамо 14 одсто. У истом вријеме имали смо само осам одсто старог становништва, сад имамо око 18 одсто, то су све неки проценти, али то је повезано с ниским наталитетом, одливом становништва и продужењем животног вијека и сви они утичу на то да се повећава број старе популације”, каже Мајић.

Напомиње да је демографско старење изузетно изражено у малим и новоформираним општинама.

“Већина старог становништва је у општинама Источни Дрвар, Купрес, Петровац, Источни Мостар, гдје је већином стара популација, и знало се десити да се неколико година не роди ниједно дијете. Источни Дрвар, рецимо, нема ни основну школу, јер то је општина од 60 људи”, каже Мајић.

Иначе, према подацима Републичког завода за статистику РС, у општини источни Дрвар лани је евидентирано само двоје дјеце старости до 14 година.

Према попису из 2013. године, само неколико општина је имало већи удио младих него старих, а то су: Котор Варош, Челинац, Лакташи, Горњи Осмаци, Власеница, Милићи и Братунац.

Мајић упозорава да у будућности можемо очекивати све већи процес демографског старења, односно повећавање удјела старе популације јер нам је наталитет низак, миграција се повећава и засигурно можемо очекивати да ће се смањивати потенцијални удио младог, а увећаваће се старо становништво.

“Могли бисмо бити једна република старих, уосталом као и све земље у окружењу. И Њемачка се суочава с тим процесом као и многе друге развијеније земље, али они неким другим механизмима, на примјер имиграцијом, рјешавају те проблеме”, каже Мајић за “Независне”.

Подаци Републичког завода за статистику РС (2017. година)

-око 310.000 лица старости изнад 60 година

-око 219.000 лица изнад 65 година

- 156.000 дјеце до 14 година