Стари точак ситно меље

Воденицу су подигли моји прабаба и прадјед по мајци, Јованка и Васо Божић 1930. године. Желио сам да је поново покренем и уз несебичну подршку супруге Љубинке успио сам у томе, па је 2001. године поново кренуо воденични точак, рекао Душан Савић

ЗВОРНИК - Некада су се воденице могле видјети у сваком селу, куд је протицала рјечица. Мљели су се кукуруз, пшеница, а понекад је била толика гужва да су људи остајали и по цијелу ноћ у воденици како би кући донијели ситно мљевено брашно. Сада су воденице права ријеткост, а поготово оне у којима се још може самљети жито. Једна од таквих се налази у Пађинама код Зворника, на имању Душана Савића. Воденица је направљена 1930. године. Од 1968. године није мљела пшеницу и кукуруз, а онда, од 2001. године Душан је поново покренуо воденични точак. Према Душановим ријечима, некада је само на овој Врељанској ријеци било девет воденица. Данас је ова воденица једна од двије у зворничкој општини у којој се брашно производи испод точка кога покреће вода. На кућерку површине 16 квадрата ништа није мијењано од дана кад је саграђен, јер је власник желио да задржи аутентичан изглед воденице. - Воденицу су подигли моји прабаба и прадјед по мајци, Јованка и Васо Божић. Имао сам велику жељу да је поново покренем и уз несебичну подршку и помоћ супруге Љубинке успио сам у томе. Одлазак у воденицу и мљевење брашна ме смирује, у њој је љети најљепша хладовина, а због циркулације ваздуха, ту никада нема мува ни комараца. Овдје је најбољи одмор. Воденица је изграђена од дрвета, дакле, природног материјала, па је боравак у њој право уживање - испричао је Душан и додао да амбијент употпуњују посуђе и други предмети у вези са породичном традицијом, а који датирају с краја 19. и почетка 20. вијека. У воденици која, у зависности од дотока воде, може да самеље до 40 килограма брашна, производи се интегрално брашно од пшенице и пројино од кукуруза. - Добри познаваоци кажу да је брашно из воденице увијек слађе, па и здравије него оно произведено у фабрикама и млиновима, зато што се меље између камења који омогућују да се брашно не прегријава и на тај начин сачува све корисне састојке - појаснио је Душан Савић. Душан је истакао да се брашно највише меље током зиме, те да љетњи период, када ниво воде у Врељанској ријеци опадне, он користи за чишћење корита и акумулације и неопходне поправке. - Нисам ово комерцијализовао, и мени и супрузи веће је задовољство то што производимо домаћи, природни и здрави производ и што је потражња за здравом храном све већа. Жеља ми је и да млади људи виде како се некада производило брашно и да се воденице не угасе - нагласио је Душан. Душан Савић је рекао да жели да воденица послужи за развој туризма на селу коме се људи, жељни да побјегну из градске вреве и загађења, све више враћају. С. СAВИЋ ЕВРОПA - У зависности од жеље купца, брашно може да буде крупније или ситније самљевено. Брашно највише траже људи из овог краја, који живе и раде у Aустрији, Швајцарској и Њемачкој, јер их хљеб направљен од овог брашна подсјећа на вријеме њиховог дјетињства и младости - рекао је Душан Савић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.