Старе занате покрила прашина

Градишка - Стари занати, који су прије неколико деценија многима били главни извор прихода у Градишци, полако изумиру, а данас се у овом граду може видјети тек покоја обућарска, часовничарска или радња за поправку бицикала.

Старе занатлије, којих је још мало остало у граду, кажу да у будућности неће имати са ким да подијеле тајне свог посла који се деценијама преносио са кољена на кољено.

Један од ријетких градишких занатлија је Бошко Ђурашиновић, који се нада да ће његови синови и унуци наставити стопама предака.

- Овим занатом се деценијама баве моји преци и чланови моје породице. Као младић почео сам са оцем да радим овај посао још  976. године и ту сам зарадио прве паре. Нажалост, млади нису заинтересовани, тако да стари занати лагано изумиру - каже Ђурашиновић надајући се да ће ипак бар неко од његових потомака очувати традицију.

Поправка обуће у данашње вријеме је веома тежак посао, јер је обућа лошег квалитета. Неке ципеле, каже Бошко, нема сврхе поправљати, јер је скупља поправка од новог пара.

Према његовим ријечима, људи најчешће доносе квалитетне ципеле које су носили дуги низ година. Има и случајева да донесу ципеле купљене у кинеским радњама које коштају неколико марака, а њихово крпљење није испод десет марака.

Према његовим ријечима, неопходна је помоћ државних власти како би најстарији занати опстали.

- Када би нам држава мало помогла и ослободила нас неких пореза, не бисмо морали мијењати дјелатност и могли бисмо несметано наставити са радом и живјети од свог посла. Овако, већина занатлија или одјављује радње и на црно ради или затвара - истиче Ђурашиновић.

Исплативост

Данијела Видаковић признаје да ријетко носи ципеле на поправку, јер се обућа коју купи у јефтиним продавницама не исплати поправљати.

- Прошлог љета сам папуче од скаја платила двије марке. Да ли онда има смисла носити такву робу на поправку - каже Видаковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.