Станко Станић, ректор Универзитета у Бањалуци: Већи резови ризик због приватних факултета

Драгана Келеч
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Станко Станић, ректор Универзитета у Бањалуци: Већи резови ризик због приватних факултета

Школовањем на терет буџета настојимо стимулисати упис студената на техничке и природне науке. Наш Универзитет тражи и равноправност. Не може неко рећи да треба да смањимо број уписаних студената на праву и економији, а оставити тај простор на приватним факултетима.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" ректор Универзитета у Бањалуци Станко Станић. Говорећи о мјерама за квалитетније образовање, Станић је истакао да је кључ у пооштравању критеријума за избор наставника и асистената, јер неријетко бивају изабрани људи са сумњивим референцама.

* ГЛАС: Министарству просвјете и културе су упућени приједлози уписне политике за идућу академску годину. Чини се да нема већих одступања у односу на ову годину иако су најављиване промјене како би уписна политика пратила потребе тржишта рада?

СТАНИЋ: Гледајући по цифрама може се стећи такав закључак, али је то само привидно. Чињеница је да су се у претходним годинама дешавале промјене. Смањен је број студената који се уписују на друштвено-хуманистичке науке, а повећан је на техничким и природним наукама. Посебно је повећано интересовање студената за упис на електротехнички и машински факултет.

* ГЛАС: Када се погледа број предложених мјеста за упис највише их је на праву и економији. Зашто тај број није умањен с обзиром на то да се са њиховим дипломама велики број младих налази на бироу?

СТАНИЋ: Ми смо се одлучили за другачији приступ, а то је да више стимулишемо упис на техничке и природне науке и то тако што ће на њима бити више кандидата чије ће школовање бити финансирано из буџета. С друге стране смањили смо број мјеста за студенте на друштвеним наукама чије ће школовање бити финансирано из буџета тако да ко хоће да студира на тим факултетима мора да плати школарину. Наш Универзитет између осталог тражи и равноправност. Не може неко рећи да треба да смањимо број уписаних студената на праву и економији, а оставити тај простор на приватним факултетима.

* ГЛАС: Да ли сте размишљало о залеђивању неких студија, као што је урадио Универзитет у Источном Сарајеву?

СТАНИЋ: Расправљали смо и о таквом креирању уписне политике. Имали смо приједлог да на Машинском факултету у новој школској години буде залеђен упис на студијском програму - заштита на раду, што је и прихваћено, због тога што се наставни план на том студију мора модернизовати. Могуће је да ћемо касније овај студиј премјестити и на Технолошки факултет. Размишљали смо и о томе да геодезија не уписује студенте у идућој академској, али је то ипак одбачено.

* ГЛАС: Шта је кључ за побољшање усклађености уписне политике и потреба тржишта?

СТАНИЋ: Кључ је у привредном развоју. Право питање је како покренути привреду, довести инвеститоре и основати нова предузећа, која ће сјајну омладину моћи да запосли када дипломирају. Наши инжењери се и сада веома тешко запошљавају. Када бисмо усклађивали уписну политику за нову академску годину са потребама тржишта рада, одговор би био да нам тренутно осим дипломаца са Електротехничког факултета ништа други није потребно.

* ГЛАС: Шта је потребно за квалитетније високо образовање у РС?

СТАНИЋ: За квалитетније високо образовање потребна је већа одговорност сваког појединца, а кључ је у пооштравању критеријума за избор наставника и асистената на свим универзитетима у РС и они морају једнако да вриједе за све.

Сада сваки универзитет ради за себе, па се неријетко бирају наставници са сумњивим научним референцама, одобравају се докторске дисертације у којима нема никаквог научног доприноса, а сутра ти доктори наука предају студентима.

Допунски рад

* ГЛАС: Недавно су професори на Катедри за хирургију Медицинског факултета штрајковали, јер су им касниле плате. Да ли је пронађено дугорочније рјешење за тај проблем с обзиром на то да је њихов рад на факултетима допунски?

СТАНИЋ: Осим Катедре за хирургију на Медицинском факултету професоре са уговором о допунском раду имамо и на другим катедрама тог факултета. Колеге са других катедри биле су стрпљиве, док су на хирургији штрајковали. Генерално, проблем је у накнадама, које за те професоре не можемо да планирамо у буџету, због чега је неопходно пронаћи рјешење. Добили смо обећање од ресорних министарстава да ће се у новом буџету наћи средства за допунски рад на медицинским факултетима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.