Стаменко Шушак: Српска захтијева два кардиохируршка центра

Све је мање лекара који се опредељују на корак да постану прави професионалци, у правом смислу речено "лекарска елита". Мислим да је ред на нашу политичку елиту да лошу и веома тешку стварност садашњости претворе у добру и успешну стварност будућности.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" један од водећих кардиохирурга Института за кардиоваскуларне болести Војводине - Сремска Каменица проф. др Стаменко Шушак.

* ГЛAС: Један сте од врхунских кардиохирурга у Србији и за вама је годишње велики број најкомпликованијих операција на отвореном срцу са најмањим процентом смртности.

ШУШAК: Нажалост, у последње време све чешће оперишем веома тешке пацијенте, код којих је потребно урадити тзв. комбиноване процедуре, код којих током једне операције урадите три-четири бајпаса уз замену или реконструкцију два или три срчана залиска. Исто тако, веома честе су и дисекције аорте, једно од најургентнијих стања у медицини, које имају веома висок проценат смртности, као и операције пацијената у акутном инфаркту миокарда, које оперишемо када колеге кардиолози нису у могућности да путем катетера отворе инфарктни коронарни крвни суд.

* ГЛAС: Са којим проблемима се најчешће сусрећу кардиохирурзи?

ШУШAК: Боравећи и радећи у Berlinском центру за срце, видео сам да српска кардиохирургија уопште не заостаје у односу на немачку. Једина разлика је та што Немачка има имплементиране и развијене најсавременије начине лечења најтежих срчаних болесника, као што је програм трансплантације срца, програм "вештачко срце", што би требало да буде приоритет и за Србију и остале државе региона.

* ГЛAС: РС још нема центар за кардиохирургију, а по најавама планира да га опреми у току ове године и доведе стручњаке из других земаља. Ви сте рођени и одрасли у РС, отац Вам је такође овдје био љекар, шта је за то потребно?

ШУШAК: Уназад неколико година у РС имплементирана је тзв инвазивна кардиологија. То је био велики корак Министарства здравља, јер инвазивна кардиологија представља само један, али веома важан корак до оснивања кардиохирургије. Многи пацијенти, који су до тада, само због катетеризације срца морали ићи у иностране центре, сада исто могу да добију и у Клиничком центру у Бањалуци. Дакле, основни услови већ постоје. Следећи корак је едукација домаћег кадра. Кардиохирургија је много захтевна. Едукација и матурација трају најмање пет година, с тим да се осамостаљење стиче тек после десет година интензивног рада у операционој сали под менторством искусног кардиохирурга. Потребно би било запослити младе докторе, одмах после завршених медицинских студија, едуковати их и обавезно, током последње двије године едукације, послати у неки од светских кардиохируршких центара. Исто тако, тим који би оперисао у КЦ Бањалука требало би да буде сталан. Требало би ангажовати један тим који ће стално оперисати и истовремено едуковати домаћи кадар. Уиграна екипа је један од веома важних фактора за успешност и преживљавање после операција на срцу.

* ГЛAС: У Тузли постоји Институт за срце, који је један од најпознатијих у региону. Шта је РС потребно да успостави сличан центар?

ШУШAК: У БиХ постоје већ четири кардиохируршка центра - два у Тузли, један у Мостару и један у Сарајеву. Управо је установа "Deutches Herzzentum Berlin", у којој сам субспецијализирао кардиохирургију, била ментор за имплементацију кардиохирургије у Сарајеву и Мостару. Свакако, центар у Тузли, под руководством мог пријатеља, проф. др Емира Кабила, веома је успешан, изузетно опремљен и, надасве отворен за сарадњу. То је центар са веома добром екипом доктора, али и организацијом, која уопште не одступа од светских стандарда. Шта недостаје Српској? Одлука политике да се што пре пође са операцијама на срцу. Према броју становника и најновијим препорукама СЗО, Република Српска захтева два кардиохируршка центра!

* ГЛAС: Сарађујете ли са љекарима болница у Српској?

ШУШAК: Интензивно сарађујем са колегама кардиолозима из КЦ Бањалука, а са некима од њих сам и у пријатељским односима. Сарадња са њима састоји се у третману пацијената, који су дијагностиковани у Бањалуци, а затим их оперишем на Институту у Сремској Каменици. Мислим да би у што скорије време требало организовати и заједничке кардиохируршко-кардиолошке конзилијуме у КЦ Бањалука, пошто и то представља један од видова едукације домаћег кадра у РС.

* ГЛAС: Колико сте пацијената из РС оперисали у Каменици?

ШУШAК: Према мојој статистици, у последњих десетак година оперисао сам преко 200 пацијената са територије Бањалуке, Прњавора, Приједора, Српца, Дервенте, Босанског Брода и Добоја. Ради се о веома широкој и разноврсној кардијалној патологији. Поред оболења срца, колико ми је познато, пацијенти из РС најчешће долазе у Каменицу ради операција на срцу, али и због зрачне онколошке терапије.

* ГЛAС: Који су највећи проблеми у здравству у Србији, али и региону?

ШУШAК: Слободно можемо да кажемо да су проблеми у здравству у свим земљама бивше СФРЈ слични. Једини изузетак чини Словенија. Ти проблеми су најчешће економске природе. Лекари, нарочито они са веома тешким и одговорним субспецијализацијама, као што су кардиохирурзи, неурохирурзи, кардиоанестезиолози, инвазивни кардиолози, интензивисти или грудни хирурзи нису на одговарајући начин награђени. Све је мање лекара који се опредељују на корак да постану прави професионалци, у правом смислу речено "лекарска елита". Мислим да је ред на нашу политичку елиту да лошу и веома тешку стварност садашњости претворе у добру и успешну стварност будућности.

Биографија

Проф. др Стаменко Шушак рођен је у Прњавору, гдје је завршио основну школу, а потом и Гимназију. У Бањалуци је завршио средњу Музичку школу. Медицински факултет у Новом Саду уписао је 1988. године и дипломирао у року са високом просјечном оцјеном 9,71, као студент генерације и један од најбољих студената Медицинског факултета. Запослио се на Универзитетској клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести Војводине и под менторством академика проф. др Нинослава Радовановића, свјетски признатог кардиохирурга, стекао основна знања из области хирургије и кардио-васкуларне хирургије. Већ 2005. године под менторством академика Радовановића одбранио је докторску дисертацију. У најеминентнији европски кардиохируршки центар "Deutches Herzzentum Berlin" отишао је 2006. године на двогодишњу субспецијализацију из кардио-васкуларне и торакалне хирургије и под менторством директора ове престижне установе проф. др Роланда Хецера имао је привилегију да научи и уради најкомпликованије кардиохируршке интервенције. Субспецијалистички испит положио је 2008. године са највишом оцјеном послије чега се враћа у Србију и наставља да оперише на Институту у Сремској Каменици. Већ пету годину као доцент предаје хирургију, кардиохирургију и медицинску етику на Медицинском факултету у Новом Саду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.