Stamenko Šušak: Srpska zahtijeva dva kardiohirurška centra

Sve je manje lekara koji se opredeljuju na korak da postanu pravi profesionalci, u pravom smislu rečeno "lekarska elita". Mislim da je red na našu političku elitu da lošu i veoma tešku stvarnost sadašnjosti pretvore u dobru i uspešnu stvarnost budućnosti.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" jedan od vodećih kardiohirurga Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine - Sremska Kamenica prof. dr Stamenko Šušak.

* GLAS: Jedan ste od vrhunskih kardiohirurga u Srbiji i za vama je godišnje veliki broj najkomplikovanijih operacija na otvorenom srcu sa najmanjim procentom smrtnosti.

ŠUŠAK: Nažalost, u poslednje vreme sve češće operišem veoma teške pacijente, kod kojih je potrebno uraditi tzv. kombinovane procedure, kod kojih tokom jedne operacije uradite tri-četiri bajpasa uz zamenu ili rekonstrukciju dva ili tri srčana zaliska. Isto tako, veoma česte su i disekcije aorte, jedno od najurgentnijih stanja u medicini, koje imaju veoma visok procenat smrtnosti, kao i operacije pacijenata u akutnom infarktu miokarda, koje operišemo kada kolege kardiolozi nisu u mogućnosti da putem katetera otvore infarktni koronarni krvni sud.

* GLAS: Sa kojim problemima se najčešće susreću kardiohirurzi?

ŠUŠAK: Boraveći i radeći u Berlinskom centru za srce, video sam da srpska kardiohirurgija uopšte ne zaostaje u odnosu na nemačku. Jedina razlika je ta što Nemačka ima implementirane i razvijene najsavremenije načine lečenja najtežih srčanih bolesnika, kao što je program transplantacije srca, program "veštačko srce", što bi trebalo da bude prioritet i za Srbiju i ostale države regiona.

* GLAS: RS još nema centar za kardiohirurgiju, a po najavama planira da ga opremi u toku ove godine i dovede stručnjake iz drugih zemalja. Vi ste rođeni i odrasli u RS, otac Vam je takođe ovdje bio ljekar, šta je za to potrebno?

ŠUŠAK: Unazad nekoliko godina u RS implementirana je tzv invazivna kardiologija. To je bio veliki korak Ministarstva zdravlja, jer invazivna kardiologija predstavlja samo jedan, ali veoma važan korak do osnivanja kardiohirurgije. Mnogi pacijenti, koji su do tada, samo zbog kateterizacije srca morali ići u inostrane centre, sada isto mogu da dobiju i u Kliničkom centru u Banjaluci. Dakle, osnovni uslovi već postoje. Sledeći korak je edukacija domaćeg kadra. Kardiohirurgija je mnogo zahtevna. Edukacija i maturacija traju najmanje pet godina, s tim da se osamostaljenje stiče tek posle deset godina intenzivnog rada u operacionoj sali pod mentorstvom iskusnog kardiohirurga. Potrebno bi bilo zaposliti mlade doktore, odmah posle završenih medicinskih studija, edukovati ih i obavezno, tokom poslednje dvije godine edukacije, poslati u neki od svetskih kardiohirurških centara. Isto tako, tim koji bi operisao u KC Banjaluka trebalo bi da bude stalan. Trebalo bi angažovati jedan tim koji će stalno operisati i istovremeno edukovati domaći kadar. Uigrana ekipa je jedan od veoma važnih faktora za uspešnost i preživljavanje posle operacija na srcu.

* GLAS: U Tuzli postoji Institut za srce, koji je jedan od najpoznatijih u regionu. Šta je RS potrebno da uspostavi sličan centar?

ŠUŠAK: U BiH postoje već četiri kardiohirurška centra - dva u Tuzli, jedan u Mostaru i jedan u Sarajevu. Upravo je ustanova "Deutches Herzzentum Berlin", u kojoj sam subspecijalizirao kardiohirurgiju, bila mentor za implementaciju kardiohirurgije u Sarajevu i Mostaru. Svakako, centar u Tuzli, pod rukovodstvom mog prijatelja, prof. dr Emira Kabila, veoma je uspešan, izuzetno opremljen i, nadasve otvoren za saradnju. To je centar sa veoma dobrom ekipom doktora, ali i organizacijom, koja uopšte ne odstupa od svetskih standarda. Šta nedostaje Srpskoj? Odluka politike da se što pre pođe sa operacijama na srcu. Prema broju stanovnika i najnovijim preporukama SZO, Republika Srpska zahteva dva kardiohirurška centra!

* GLAS: Sarađujete li sa ljekarima bolnica u Srpskoj?

ŠUŠAK: Intenzivno sarađujem sa kolegama kardiolozima iz KC Banjaluka, a sa nekima od njih sam i u prijateljskim odnosima. Saradnja sa njima sastoji se u tretmanu pacijenata, koji su dijagnostikovani u Banjaluci, a zatim ih operišem na Institutu u Sremskoj Kamenici. Mislim da bi u što skorije vreme trebalo organizovati i zajedničke kardiohirurško-kardiološke konzilijume u KC Banjaluka, pošto i to predstavlja jedan od vidova edukacije domaćeg kadra u RS.

* GLAS: Koliko ste pacijenata iz RS operisali u Kamenici?

ŠUŠAK: Prema mojoj statistici, u poslednjih desetak godina operisao sam preko 200 pacijenata sa teritorije Banjaluke, Prnjavora, Prijedora, Srpca, Dervente, Bosanskog Broda i Doboja. Radi se o veoma širokoj i raznovrsnoj kardijalnoj patologiji. Pored obolenja srca, koliko mi je poznato, pacijenti iz RS najčešće dolaze u Kamenicu radi operacija na srcu, ali i zbog zračne onkološke terapije.

* GLAS: Koji su najveći problemi u zdravstvu u Srbiji, ali i regionu?

ŠUŠAK: Slobodno možemo da kažemo da su problemi u zdravstvu u svim zemljama bivše SFRJ slični. Jedini izuzetak čini Slovenija. Ti problemi su najčešće ekonomske prirode. Lekari, naročito oni sa veoma teškim i odgovornim subspecijalizacijama, kao što su kardiohirurzi, neurohirurzi, kardioanesteziolozi, invazivni kardiolozi, intenzivisti ili grudni hirurzi nisu na odgovarajući način nagrađeni. Sve je manje lekara koji se opredeljuju na korak da postanu pravi profesionalci, u pravom smislu rečeno "lekarska elita". Mislim da je red na našu političku elitu da lošu i veoma tešku stvarnost sadašnjosti pretvore u dobru i uspešnu stvarnost budućnosti.

Biografija

Prof. dr Stamenko Šušak rođen je u Prnjavoru, gdje je završio osnovnu školu, a potom i Gimnaziju. U Banjaluci je završio srednju Muzičku školu. Medicinski fakultet u Novom Sadu upisao je 1988. godine i diplomirao u roku sa visokom prosječnom ocjenom 9,71, kao student generacije i jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta. Zaposlio se na Univerzitetskoj klinici za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i pod mentorstvom akademika prof. dr Ninoslava Radovanovića, svjetski priznatog kardiohirurga, stekao osnovna znanja iz oblasti hirurgije i kardio-vaskularne hirurgije. Već 2005. godine pod mentorstvom akademika Radovanovića odbranio je doktorsku disertaciju. U najeminentniji evropski kardiohirurški centar "Deutches Herzzentum Berlin" otišao je 2006. godine na dvogodišnju subspecijalizaciju iz kardio-vaskularne i torakalne hirurgije i pod mentorstvom direktora ove prestižne ustanove prof. dr Rolanda Hecera imao je privilegiju da nauči i uradi najkomplikovanije kardiohirurške intervencije. Subspecijalistički ispit položio je 2008. godine sa najvišom ocjenom poslije čega se vraća u Srbiju i nastavlja da operiše na Institutu u Sremskoj Kamenici. Već petu godinu kao docent predaje hirurgiju, kardiohirurgiju i medicinsku etiku na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.