Шта открива најновији извјештај швајцарске банке: БиХ сиромашна и по богатству

САРАЈЕВО - БиХ нема само проблем ниских плата, већ и недостатка акумулираног приватног капитала. Док су домаћинства у европским земљама деценијама увећавала имовину кроз некретнине, акције, фондове и власништво над предузећима, у БиХ је велики дио приватног богатства остао у вези са становима, кућама и земљиштем, што грађанима не обезбјеђује нови доходак.

• Према најновијем Глобалном извјештају о богатству швајцарске банке УБС, БиХ није обухваћена овогодишњом анализом, али ранији подаци показују да је просјечно богатство по одраслој особи износило око 34.000 долара, што је вишеструко мање него у најразвијенијим европским земљама.
• У БиХ је највећи дио приватног богатства везан за некретнине и земљиште, док у развијеним економијама доминира финансијска имовина, попут акција, инвестиционих фондова и власничких удјела у компанијама.
• Стручњаци упозоравају да висока вриједност некретнина не значи и већу куповну моћ, јер имовина која не доноси приход не побољшава животни стандард домаћинстава.
• Према незваничним процјенама, грађани БиХ старији од 65 година посједују имовину вриједну више од 60 милијарди КМ, али је највећи дио тог богатства „заробљен“ у некретнинама које се тешко претварају у новац.

Та разлика види се и у најновијем "Глобалном извјештају о богатству за 2026. годину" швајцарске банке УБС. Просјечно богатство по одраслој особи у Швајцарској износи више од 910.000 долара, а у Њемачкој око 347.000. БиХ није обухваћена новим извјештајем, али ранији подаци дају одређени оријентир. Према ранијим анализама УБС-а, просјечно богатство по одраслој особи у БиХ и Србији износило је око 34.000 долара. Иако тај податак није из извјештаја за 2026. годину, он илуструје размјере разлике у акумулираном приватном богатству између БиХ и најбогатијих европских економија. Разлике су видљиве и у региону. УБС наводи да је од 2020. до 2025. године реално просјечно богатство по одраслој особи у Хрватској и Бугарској порасло за више од 25 одсто, сврставајући их међу тржишта са најснажнијим растом. 

Под нето богатством подразумијева се укупна вриједност некретнина, новца, акција, инвестиционих фондова, пословних удјела и друге финансијске имовине, умањена за дугове. Особа која, примјера ради, има стан вриједан 100.000 евра и 20.000 евра уштеђевине, без дугова, има нето богатство од 120.000 евра.
Међутим, саме цифре не говоре цијелу причу. За стварну слику богатства важно је и од чега је оно састављено, јер имовина која само вриједи није исто што и она која доноси нови приход. Управо се ту види једна од важнијих разлика између БиХ и развијених европских економија. У БиХ је значајан дио приватне имовине везан за станове, куће и земљиште, док у богатијим економијама већи значај имају финансијска имовина, акције, инвестициони фондови, пензиона имовина и власнички удјели у предузећима.

То ствара и важан парадокс. Човјек може имати кућу вриједну 250.000 евра, а зарађивати далеко мање од западноевропског радника. На папиру посједује значајну имовину, али она му не мора обезбјеђивати већи мјесечни доходак. Ако некретнина не доноси приход, њена висока вриједност не значи аутоматски и већу куповну моћ. На овај проблем указује и бивши брокер са Волстрита, а данас финансијски савјетник Владимир Ђукановић. Сматра да је један од проблема слаба финансијска писменост, јер људи велики дио новца усмјеравају у некретнине, док мање улажу у облике имовине који могу доносити приход.

Ђукановић наводи да се углавном купују некретнине које имају релативно ниске приносе у односу на неке друге инвестиције. Висока цијена стана, како истиче, сама по себи не значи да је он добра инвестиција. Кључно је колики приход имовина може да донесе у односу на уложени новац.

- Висока вредност некретнине није исто што и висока куповна моћ. Проблем БиХ, али и других земаља у окружењу, па и саме Србије, јесте у томе што је релативно мало имовине продуктивно. Домаћинство може поседовати стан или кућу који вреде стотине хиљада евра, а и даље живети од плате до плате - истакао је Ђукановић за "Глас".

НОВАЦ САМО НА ПАПИРУ

Европска централна банка недавно је објавила истраживање о нето имовини старијих домаћинстава у Европи. У Аустрији она износи око 300.000 евра, у Њемачкој 200.000, а у Италији 150.000. У БиХ, према незваничним процјенама, око 650.000 људи старијих од 65 година располаже имовином чија вриједност премашује 60 милијарди марака. Ипак, највећи дио тог богатства везан је за куће, станове и земљиште, који не доносе редован приход и тешко се могу претворити у новац за свакодневне потребе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.