Српски језик у Дрвару на сигурном

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Српски језик у Дрвару на сигурном

ДРВАР - Упркос константним миграцијама становништва и мањку наставног кадра у мањим срединама, Средња школа у Дрвару успијева да одржи редовну наставу српског језика по уџбеницима и програму из Републике Српске, док им много већи изазов представља недостатак професора за стручне, економске и шумарске предмете.

Директорица Средње школе Дрвар Јелена Зељковић истакла је у разговору за "Глас" да ова јавна установа тренутно броји 153 ученика, од којих је већина српске националности, због чега је очување матерњег језика и националног идентитета од пресудног значаја за цијелу локалну заједницу.

- Национална група предмета, међу којима српски језик заузима централно мјесто, уведена је у нашу школу још давне 2003. године. Када је ријеч о наставном кадру, присутне су константне миграције становништва из мањих ка већим срединама па ту постоји изазов - испричала је Зељковићева.

Сарадња са Основном школом

Како би ђаци имали континуитет у учењу српског језика и књижевности, управа школе ослонила се на добру међуинституционалну сарадњу у самој општини и граду.

Према ријечима директорице, уско сарађују са Основном школом "Никола Тесла" из Дрвара, чији наставни кадар држи часове и средњошколцима.

- На тај начин све те часове успјешно покривамо. Што се самог српског језика тиче, за сада успијевамо да обезбиједимо потребан и стручан кадар, до којег је у данашње вријеме и у оваквим срединама заиста тешко доћи - појаснила је Зељковићева.

Она је прецизирала и како је настава интерно подијељена међу професорима, односно једна професорица са дугогодишњим искуством предаје српски језик ученицима гимназије, док друга држи наставу ђацима шумарског и економског смјера, као и ученицима који се школују за трогодишња занимања.

Стручни предмети

Иако је очување наставе српског језика свакодневни изазов, Зељковићева открива да се школа суочава са далеко већим дефицитом кадра када су у питању стручни предмети.

- Имамо великих проблема са проналаском професора за стручне предмете, посебно из економских и шумарских смјерова. Један професор једноставно не може да предаје све те предмете, јер је фонд часова огроман. Дакле, на том пољу имамо много већи проблем него код организовања наставе српског језика - наводи Зељковићева.

Уџбеници из Српске

Када је ријеч о литератури и уџбеницима из којих дрварски средњошколци уче, они у потпуности прате наставни план и програм Републике Српске, а набавку уџбеника сносе родитељи.

- Ове школске године први пут се по новом курикулуму ради и у четвртом разреду гимназије. Када завршимо ову школску годину, имаћемо све генерације које су прошле кроз нови наставни програм. Посједујемо све уџбенике по плану и програму из Републике Српске и искључиво њих користимо у настави. Књиге купују сами родитељи, а уколико нека породица није у финансијској могућности да их набави, изнађемо начин да и то ријешимо - навела је Зељковићева.

Замјена корова

Поред кадровских и организационих изазова, у Средњој школи Дрвар труде се да у границама могућности унаприједе и инфраструктурне услове за боравак ђака и запослених.

Тако су ове године успјели да санирају фискултурну салу, као и школске трибине испред самог објекта. Ипак, један велики грађевински проблем и даље чека рјешење.

- Највећи инфраструктурни проблем тренутно нам представља кров зграде, јер кровну конструкцију чини материјал који није добар ни за здравље корисника школе. За сада немамо неких великих прокишњавања, али у некој ближој будућности свакако се мора озбиљно размишљати о његовој потпуној замјени - упозорила је Зељковићева, додајући да се школске просторије током зиме загријавају путем система на лож-уље.

Иако услови нису нимало лаки, у овој установи поручују да не одустају. Како директорица закључује у краткој, али сликовитој поруци: "Није идеално, али успијевају".

Историјат

Почеци средњошколског образовања у Дрвару везују се за 1924. годину, када је за потребе "Шипада" покренута шегртска школа за дрвопрерађивачке и металске занате, а након Другог свјетског рата, 1947. године, са радом је почела и индустријска школа. Током педесетих и шездесетих година формиране су бројне школе и смјерови - од ШУП-а и економске школе, преко краткотрајне шумске техничке школе "Јосиф Панчић" до Гимназије "Марија Бурсаћ", кроз коју је до осамдесетих прошло више хиљада ученика и изњедрила сопствени кадар у различитим струкама.

Централни средњошколски центар "Марија Бурсаћ" настао је школске 1974/75. године обједињавањем више тадашњих школа, када је имао око 1.160 ученика у 36 одјељења. Након периода усмјереног образовања (1980-1991) и поновног увођења гимназије, школа је у школској 1994/95. години, непосредно прије егзодуса становништва у августу и септембру 1995, бројала 615 ученика у 24 одјељења, уз континуиран пад броја уписаних ученика и становника Дрвара у односу на средину седамдесетих.

Дипломирани новинар, а у редакцији ''Гласа Српске'' ради од новембра 2008. године. Ужа област економијa, друштвене теме и унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.