Сребренка Голић: Природне ресурсе треба користити одговорније

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију у сарадњи са Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС ове године ће у Добоју обиљежити Свјетски дан животне средине - 5. јун.

- За овај град смо се одлучили јер је највише страдао у прошлогодишњим катастрофалним поплавама. Оне су примјер драматичног утицаја човјека на природу и опомена шта човјечанство може очекивати уколико не схвати да је планета Земља угрожена. Грађанима Добоја који буду са нама у градском парку биће дијељене саднице, штедне сијалице, еко-торбе и едукативни материјал који поучава како малим корацима можемо учинити много на заштити животне средине и природних ресурса - каже министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић.

* ГЛАС: Да ли су екстремне појаве попут прошлогодишњих поплава посљедица климатских промјена и шта је урађено на институционалном плану да се прилагодимо?

ГОЛИЋ: Природа се мијења, а климатске промјене доводе до повећане учесталости временских непогода. Број дана са тропским температурама је у порасту, продужени су периоди суше, а дошло је и до измјене распореда и интензитета падавина, што доводи до све чешћих поплава. Сви нивои власти у БиХ су приступили стварању предуслова за ублажавање климатских промјена и у посљедњих пет година урађено је много. Министарство је као именовани орган у име БиХ за УН Конвенцију о климатским промјенама израдило први и други национални извјештај БиХ, а у току је припрема трећег. Израђени су модели климатских промјена за БиХ, усвојена је Стратегија прилагођавања на климатске промјене и нискоемисионог развоја за БиХ, а ускоро ћемо почети и израду акционог плана на основу ове стратегије. У току је израда првог двогодишњег извјештаја о емисији гасова са ефектима стаклене баште. Успостављен је орган за НАМА пројекте чиме су отворени међународни фондови који финансирају пројекте. Министарство је у име БиХ именовано као контакт институција за Зелени климатски фонд из којег ће земљама погођеним климатским промјенама бити доступно 100 милијарди долара. Већ смо ступили у контакт са фондом и очекујемо да ћемо на Конференцији УН о климатским промјенама сљедеће седмице у Бону имати састанке о финансирању пројеката у БиХ.

* ГЛАС: Постоје ли конкретни пројекти или активности на терену у вези са адаптацијом на климатске промјене?

ГОЛИЋ: Као резултат наших активности почела је реализација пројекта вриједног пет милиона долара, а односи се на слив Врбаса. Новац ће бити инвестиран у општинама у сливу Врбаса. Ово је један од ријетких пројеката који ће, осим студија и стратегија, садржавати изградњу инфраструктуре у коју ће бити уложено више од 65 одсто новца. Пројекат ће трајати пет година, а прва фаза је хидродинамичко моделирање слива Врбаса и обнова хидрометеоролошких мрежа у сливу те ријеке. Активно радимо и на пројекту збрињавања чврстог плутајућег отпада на ријекама Лим и Дрина. На нашу иницијативу покренуте су активности и предузето низ краткорочних мјера, а трајно рјешавање очекује се у пројектима прекограничне сарадње са Србијом и Црном Гором.

* ГЛАС: Свјетски тренд у заштити животне средине је рационалност у коришћењу ресурса. Шта Ваше министарство ради да тај тренд заживи и у РС?

ГОЛИЋ: РС и БиХ су подручја са изузетним енергетским потенцијалом. Да бисмо искористили тај потенцијал, а истовремено га сачували за будуће генерације, кључно је подизање нивоа енергетске ефикасности у свим сегментима живота. То значи да треба искористити што мање енергије и енергената за што већи учинак. Један од циљева је и да се форсира и стимулише повећано коришћење енергије из обновљивих извора како би се смањила емисија штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Како бисмо то омогућили, Влада је усвојила три правилника из области енергетске ефикасности, који су усклађени са Директивом ЕУ о енергетским карактеристикама зграда. Правилници на снагу ступају 1. јануара 2016, а требало би да обезбиједе велике уштеде у потрошњи енергије у зградама. Свака нова зграда за коју је то наведеним правилницима предвиђено мораће имати енергетски сертификат без којег неће моћи бити издата употребна дозвола.

* ГЛАС: Шта је са објектима који су раније изграђени и који су велики потрошачи енергената?

ГОЛИЋ: Почела је реализација пројекта "Енергетска ефикасност у БиХ" чија је вриједност за РС 12,8 милиона долара. Циљ је реконструкција јавних зграда увођењем мјера енергетске ефикасности које ће обезбиједити уштеду енергије. Планирано је да пројекат траје три године, а у том периоду биће санирано од 30 до 40 објеката. Ријеч је о школама, болницама, домовима здравља и сличним објектима. Осим побољшања услова за рад и боравак, очекује се драматично смањење трошкова енергије, што директно утиче на пад трошкова у буџету. Ове године очекује се избор консултаната, али и дио радова на објектима.

Радиоактивни отпад

* ГЛАС: Докле се дошло у рјешавању проблема изградње одлагалишта радиоактивног отпада на Трговској гори у Хрватској?

ГОЛИЋ: Међу првима смо реаговали на тај проблем и на нашу иницијативу, између осталог, реаговале су и институције БиХ, а власт у Хрватској се обавезала да ће институције у БиХ обавјештавати о активностима које предузима. Министарство је чврсто уз грађане шест потенцијално погођених општина и сигурно је да неће бити дозвољена изградња таквог објекта у непосредној близини насељених мјеста са ове стране Уне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.