Срби бацају со, Данци разбијају тањире

Када кажемо Нова година, прво на шта помислимо су славље, пољупци, насмијана лица драгих људи, поноћне честитке и посебан осјећај блискости и повезаности, који нас све испуњава.

То је празник када се породица и пријатељи окупљају на организованим прославама, када се једе и пије, весели и радује, када се уљепшавају како људи, тако и ентеријери. Сви желе да изгледају што љепше и да се проведу као да сутра не постоји.

Историјат

Према вјеровању астролога, празник преласка из старе у нову годину обиљежавао се и прије четири миленијума, када су Нову годину славили Вавилонци, а најранија забиљежена прослава најлуђе ноћи догодила се у Месопотамији прије око двије хиљаде година и обиљежавала се средином маја.

Као што видимо, први јануар није увијек био "улазница" у сљедећу годину. Првог дана марта улазак у нову годину славили су Римљани, јер је њихов тадашњи календар имао свега десет мјесеци. Јануар није постојао све до 700. године прије нове ере, када је други римски краљ Нума Помпилије додао прва два мјесеца календара који и данас постоји, а први јануар као почетак нове године прославља се од 153. године прије нове ере.

Вјеровања и обичаји

Поред славља, весеља, еуфорије и среће за овај празник, који се слави "откако је свијета и вијека", везују се и бројна вјеровања и обичаји. Према једном, ако желите да живите у изобиљу у сљедећој години, 31. децембра фрижидер напуните храном, а у сваки новчаник у кући ставите понеки новчић. Никако немојте у нову годину ући са дуговима, јер би то значило да ћете бити дужни током сљедеће године. Вјерује се да прва особа коју пуштате у кућу треба бити лијеп, млађи мушкарац и нико не би требало да излази из куће прије него  што он стигне.
Ипак, како се разликују култура и обичаји бројних земаља, тако се разликују и вјеровања о Новој години.

У српском народу постоји старо вјеровање да за новогодишње вече  треба јести сочиво, док приликом првог изласка из куће у новој години треба замислити жељу и бацити мало соли преко рамена, не осврћући се. Aко се деси да се послије поноћи сударите са мушкарцем, то је добар знак, док би судар са женском особом значио несрећу. Према старим српским вјеровањима, није добро наићи на погребну поворку, нити срести часну сестру првог дана нове године.

Цијела Латинска Aмерика има занимљиве новогодишње обичаје. Тамо се вјерује да се у поноћ за срећу морају обући гаћице жуте боје. У Венецуели ове гаћице облаче се наопачке. Бразилци вјерују да ношење бијеле одјеће у новогодишњој ноћи доноси мир и срећу, док они који живе на мору одлазе на обалу како би замислили жељу. Послије тога прескачу седам таласа и бацају цвијеће у море чекајући да се појави богиња мора, како би им испунила замишљену жељу.

Нијемцима је нова година без ватромета незамислива, па тако сваке године они троше стотину милиона евра за ватромет. Традиција да се у новогодишњој ноћи прави бука потиче још из средњег вијека, када су људи звецкајући ишли улицама како би растјерали зле духове. Сличну буку праве и Данци разбијајући пред улазним вратима старе тањире, који представљају пријатеље. Што је више разбијених тањира, то ће нова година донијети и више пријатеља.

Јапанци током читавог децембра одржавају забаве зване Боненкаи,  чији је циљ да се лоше ствари оставе за собом. Звона будистичких храмова звоне 108 пута, како би се отјерало 108 људских слабости.

Британци стрепе ко ће им на Нову годину први доћи у госте. Aко се на вратима појави мушка особа са поклонима, према њиховом вјеровању, срећа их неће заобићи у новој години.

Храна

Бројни обичаји и вјеровања везују се за храну. Тако Италијани, поред тога што за срећу у новој години кроз прозор избацују непотребне ствари, за Нову годину једу и много слаткиша, а посебно је занимљив обичај прављења колача од бадема у облику змије. Вјерује се да као што змија са себе збацује кожу, тако и овај колач симболизује остављање прошлости иза себе. Шпанци за срећу у новогодишњој ноћи једу 12 бобица грожђа, док Кубанци вјерују да ће им сваки мјесец у сљедећој години бити успјешан уколико поједу 12 грејпова.

Сицилијанци за срећу у новој години једу лазање, а вјерује се да ће они који једу макароне или било шта друго на Нову годину бити несрећни.

Норвежани у новогодишњој ноћи једу пудинг од риже у који је стављен један бадем. Вјерује се да ће особу која пронађе бадем срећа и богатство пратити током цијеле године.

За који год од ритуала да се одлучите, било за оне који доносе новац или оне који доносе љубав и срећу, важно је да не заборавите честитати Нову годину блиским особама и пожељети им све најбоље. Уосталом,  ако то не учините, вјерује се да би то могло да донесе емотивну хладноћу и дистанцу у новој години.

Јелка

Нову годину без окићене јелке немогуће је замислити. Сматра се да су са украшавањем јелке први почели Нијемци у 16. вијеку, а према предању, ту традицију започео је вјерски реформатор Мартин Лутер. Легенда каже да је Лутер шетајући кроз шуму пуну јелки, кроз њихове гране угледао хиљаде звијезда како свјетлуцају. Очаран призором једну јелку је однио кући и њене гране украсио бројним свијећама. Послије два вијека украшавање овог дрвета постало је популарно и у Aмерици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.