Србе повратнике храни задруга

ВРТОЧЕ - Отправник послова Aмбасаде СAД у БиХ Џонатан Мур боравио је јуче у српском повратничком селу Врточе, у близини Босанског Петровца.

Мур је посјетио Општу задругу Врточе која запошљава највећи број повратника, како из овог села тако и из оближњих мјеста.

- Драго ми је да сам дошао у Врточе, да видим како живе српски повратници. Ова задруга у којој је запослено много повратника веома је битна за њих - рекао је Мур. 

Истакао је да задруга у Врточама треба да послужи као примјер свим осталим општинама и мјестима широм БиХ.

- Веома је важно то што се не састајемо само са општинским званичницима, него обилазимо и становништво - додао је Мур, који се јуче састао и са начелницима Босанског Петровца, Бихаћа и Цазина.

Мјештани Врточа истичу да је ова задруга, која се састоји од фарме пилића и мјешаонице кукуруза, задржала младе да не напусте свој завичај.

Према њиховим ријечима, у Врточама данас живи око 150 људи.

- Данас овдје има много мање становника него што их је било прије рата. Aли, за разлику од бројних других повратничких мјеста, у Врточама је велики број младих људи - рекао је шездесетпетогодишњи Душан Клепић.

Клепић се 2001. године међу првима из Дервенте, гдје је био у избјеглиштву, у Врточе вратио са супругом Љубом.

- Имамо два сина, један живи у Дервенти, други је у Челареву. Дођу они да нас обиђу, да помогну кад шта затреба. A Љуба и ја живимо овдје, имамо нешто стоке и башту. Нама довољно за живот - прича Клепић.  

Додаје да је, ма колико тешко било без посла којег нема већ годинама, "а старије нико неће да запосли", најважније да је човјек здрав.

И док већина младих ради у врточкој задрузи, они нешто старијег животног доба баве се сточарством и пољопривредом. Баш као Клепићи.

- Имамо неколико кокица, крава, па продајемо јаја. Љуба прави сир и басу, меки сир - каже Клепић.

Руководилац производње у Општој задрузи Врточе Здравко Радошевић каже да је ово предузеће почело са радом 2000. године.

- Производња је од тада проширена, а пласман свјежег меса је проширен, осим Унско-санског кантона, и на Бањалуку, Приједор и Градишку - навео је Радошевић.

Запослени

- На фарми смо у почетку имали пет запослених и скромну производњу од око 67.000 пилића годишње. Данас имамо 31 стално запосленог радника и око 850.000 пилића годишње - истакао је Радошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.