Споро стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права u Хрватској

БAЊA ЛУКA - Тачне податке о томе колико је Срба, бивших носилаца станарског права у Хрватској који су за вријеме рата избјегли у Републику Српску, у току ове и протекле године ријешило стамбено питање у оквиру програма стамбеног збрињавања у Хрватској, нико нема.

Представници избјеглих Срба који живе у Српској сматрају да се захтјеви за стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права веома споро рјешавају.

Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан, нагласио је да се по питању стамбеног збрињавања некадашњих власника станарског права како изван тако и на подручју посебне државне бриге у Хрватској, веома мало урадило, те да је мало Срба из Републике Српске који су се вратили у Хрватску у оквиру тог програма.

- Према нашим подацима, у Хрватској је од некадашњих носилаца станарског права одузето негдје око 30.000 до 35.000 станова, и то на основу закона бивше Југославије према којима станар стан аутоматски губи ако у њему не борави од три до шест мјесеци - истиче Џодан.

Он сматра да Влада Хрватске мора тим људима да врати станове или надокнади губитак станарског права.

Предсједник Удружења радника рада и инвалида рада избјеглих из Хрватске Никола Пузигаћа, тврди да је до рата више од 25.000 Срба из Хрватске, држављана БиХ, имало  станарско право у Хрватској.

Додао је да је неколико чланова његовог удружења добило рјешење о стамбеном збрињавању у Хрватској, али да не зна никога ко се уселио у свој стан.

- Хрватска мора да врати или купи више хиљада станова јер за вријеме, али и послије рата није спријечила заузимање станова избјеглих Срба који су имали станарско право - нагласио је Пузигаћа.

Иако Влада Хрватске, додао је он, тврди да нема прецизних података о томе о колико је било људи који су живјели у таквим становима, мора да до 2011. године збрине све оне који су станарско право изгубили за вријеме рата.

Према ријечима портпарола Министарства регионалног развоја, шумарства и водног господарства Хрватске Младена Павића, више од 13.000 бивших носилаца станарског права поднијело је захтјев за  стамбено збрињавање.

- Од тог броја, позитивно је ријешено 4.700 захтјева на и изван подручја посебне државне бриге, а 400 захтјева бивших носилаца станарског права изван подручја посебне државне бриге ријешено прошле године - нагласио је Павић.

Ове године, навео је он, планирано је рјешавање 1.400 захтјева бивших носилаца станарског права на и изван подручја посебне државне бриге.

- Влада Хрватске донијела је одлуку којом је предвиђена куповина 427 станова за бивше носиоце станарског права изван подручја посебне државне бриге, а државним буџетом за те намјене, за ову годину предвиђено је 200.000.000 куна (5.000.000 марака) - нагласио је Павић.

Павић није прецизирао колико људи се до сада уселило у те станове и колико их је из Републике Српске.

Када је ријеч о повратку приватне имовине чији су власници Срби, рекао је он, поврат имовине углавном је завршен и 19.000 кућа и станова враћено је власницима. Остало је само неколико случајева поврата имовине и то у Кистањама, а 30 случајева је у судском поступку.

У јуну објављен јавни позив за куповину станова

Према Павићевим ријечима, Влада Хрватске је у јуну ове године преко Aгенције за правни промет и посредовање некретнинама, објавила јавни позив за прикупљање понуда за куповину готових станова и станова у изградњи.

- Ове године на подручју Задра биће купљено 96, а у Шибенику 16 станова. До 31. марта ове године откупљено је 408 станова за збрињавање бивших носилаца станарског права изван подручја посебне државне бриге - истакао је Павић.

До 31. децембра 2006. године, додао је он, купљено је 114 станова на подручју Карловца, Осијека, Пожеге, Загреба и Ријеке, у периоду од 31. децембра 2006. године до 31. децембра 2007. године купљена су 294 стана на 25 локација. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.