Спасовдан на извору Цетине: У загрљају врела и молитве

КНИН - Ту гдје извор Цетине рађа нови живот, а остаци храма Вазнесења Господњег свједоче о вјековима прохујалим кроз оронуле зидове, данас походе хиљаде знатижељника.

Екипу ТОК ТВ је кроз овај прелијепи крај подно Динаре провела и о њему причу испричала Васка Радуловић, новинарка, права мала книнска енциклопедија.

Понајприје одлази на извор Цетине, на Велико врело. На питање, гдје су то у ствари дошли, Васка је имала више него спреман и конкретан одговор.

– Дошли сте у једну оазу природе. Могу то слободно тако рећи. Не само у једну туристичку атракцију, како је посљедњих година актуелно рећи, већ у један природни бисер, који на жалост, људи слабо знају цијенити а који је Богом дат.

Ово је један од три врела у Цетини, заправо највеће од њих, врело Цетине, Велико врело, које је дубоко око 115 метара, што су рониоци истражили за сада, обзиром да се десила једна трагедија на тој дубини када је страдао један ронилац, али се претпоставља да је Велико врело много дубље од тога, и да вода долази из једног гротла испод планинског масива,

јер видимо да су овдје изнад нас обронци планине Динаре, а све то у селу Цетина – каже Васка Радуловић истичући да је у посљедњих неколико година извор Цетине једна од незаобилазних туристичких атракција бројним туристима са све четири стране свијета.

Ту у близини, живи бака Јока Четник. Гази девету деценију живота, али још добро и чује и види.

Све путнике намјернике и случајне пролазнике сачека, дочека, да сваког са ријечима топлим поздрави. Васку наравно обожава, јер као што из прикрајка шапну, ко не би Васку заволио, толико је прича  о овоме прелијепом крају написала.

Старица и данас вјерно чува слику свој покојног мужа, који јој је и дан данас у срцу и души.

Путокази животни довели су у ове прелијепе крајеве Далибора Цвијановића.

– Из Бугојна сам, оженио сам из овог села. Они су старосједиоци у овом селу. Презиме Вуковић. Сада живимо у Книну. Током љетне сезоне, имамо ову продавницу овдје са соковима и пићем за освјежење и сувенирима. Зими се селимо у БиХ, и радимо у ски центрима – каже Цвијановић.

Додаје да велики број туриста пролази овуда.

– Све их интересује, врело, црква, све. Има и оних који се и окупају, и освјеже иако је забрањено, и постављене су табле које упозоравају, али ето, дешава се – каже он.

Мало даље налази се стари камени мост преко ријеке Цетине. Изгледа уистину фасцинатно. Има их више на ријеци Цетини каже Васка, напомињући да су они данас праве туристичке атракције којима се промовишу природне и културно историјске љепоте овог краја.

Недалеко одавде живи Ђорђе Зеленовић. Све што израде руке овог доброг човјека спада у ремек дјело. Бави се израдом дрвених крстова, како оних малих тако и оних великих, за литије. Рече Ђоко, да је спремио једно велико изненађење. Зна се вели и

ко га је заслужио.

– Овај крст сам направио за нашег шампиона. Новака Ђоковића. И надам се да ћу му моћи поклонити. Зато, ако буде гледао, нека види, ово је крст за њега – показује Ђоко дрвени крст док му глас подрхтава.

На крају пута је најзанимљивији дио приче - остаци храма Вазнесења господњег, до цркве Светог Спаса.

-Остаци овог храма плијене пажњом путника намјерника, случајног пролазника, бројне вјернике који са свих страна долазе у Цетинску крајину. Црква Светог Спаса у Цетини је у пољедњих неколико година често предмет спора између православних вјерника и католика. Ја ћу рећи оно што знам а то је да је по ставу српске православне цркве, ова црква која се налази иза мене, иначе посвећена Вазнесењу Господњем односно Спасовдану, који је и Слава села, сазидана 1391.године. Након Косовског боја, краљ Твртко И Котроманић је издао грамату, да се сазида православна богомоља овдје у селу Цетина. Она је наравно и након упада Турака у ове крајеве, много страдала, као што је страдало и становништво овог краја. Хришћански је крај ово био, живјели су овдје и

православци и католици, па је црква страдала једнако као и народ овог краја. Ово је сада заштићени споменик културе. По ставу пак католичке цркве, наводи се да је ова црква из деветог вијека, као ранохришћанска католичка базилика. И то су неке ствари којима се требају позабавити историчари. Темељито.

Оно што са пуно више прецизности могу рећи је да је градња нове црквe Светог Спаса, која се налази на самом извору ријеке Цетине, започела 1937. године, захваљујући једном богатом трговцу из ових крајева а који је живио у Београду – прича Васка.

То су Марко Четник и његова супруга Јелена и то је њихова задужбина, а све по угледу на ову стару цкрву задужбину Твртка I Котроманића.

Црква је завршена 1974. године. Освештана је годину дана касније од стране тадашњег епископа Саве Вуковића.

-Морам рећи да се у новом храму, налазе и гробови задужбинара, Марка и Јелене Четник. Код старе цркве је гробље.

По надгробним плочама, видјећете да се ту ради углавном о православним именима из овог краја, и опште је познато да су људи из Цетинског краја сахрањивани управо овдје. И сам олтарски дио цркве је окренут према истоку али као што сам већ рекла тиме се даље требају бавити историчари, а и ова црква је бисер овог краја и мислим да ју не би требало нарушити у неком погледу као што се то на жалост радило посљедњих неколико година – каже на крају Васка Радуловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.