Сочни плодови труда

ПРЊAВОР - Када је прије пет година засадио крушке на дунуму слободне површине на породичном имању у Поточанима, Душан Давидовић није могао ни претпоставити да ће га ова врста производње за кратко вријеме освојити.

Почео је да проширује воћњак, да би данас стигао до десет дунума под младим стаблима.

- Воћарство нема традицију у нашем селу, али ни у сусједним мјесним заједницама. Посветио сам се послу који сам брзо заволио. Нисам се плашио ризика, јер сам вјеровао у себе. Први резултати су убрзо стигли - прича овај 42-годишњи воћар.

На брежуљкастом посједу, површине од једног хектара, 95 одсто садница су крушке, углавном сорте "виљамовка", али има и "санта марије", "јунске љепотице", "битуреа"... Засадио је и неколико садница шљива, као и педесетак младица трешње.

У ове прољећне дане његова парцела је посебно атрактивна и привлачна због крошњи богатих бијелим цвјетовима, који обећавају добар род.

- Сада је ударни период послова у воћњаку. Додатну активност донијеле су неочекивано ниске мартовске и априлске температуре, када се у ноћним сатима температура спуштала и до минус шест степени. Ваљало је сачувати тек пристигле цвјетове, што сам радио задимљавањем и паљењем ватре на одговарајућим мјестима. Труд се исплатио, што ми доноси посебно задовољство - казује Давидовић.

Прва искуства у овој грани производње стицао је, каже, слушајући упутства и савјете других воћара. Обилазио је туђе посједе, разговарао са људима, узимао њихово знање. И није се покајао.

- Садим висококвалитетне сорте, које већ у другој години дају од два до четири килограма рода. Пуну родност "виљамовке" достижу у петој години, када дају од 35 до 40 килограма зрелих, сочних плодова. У том периоду на једном дунуму воћњака може се зарадити и до три хиљаде марака, прича један од највећих воћара на прњаворском подручју.

Сорте које је засадио су, истиче, изузетно отпорне на лоше временске прилике. Прошле године, уз вишемјесечну сушу, његов воћњак захватио је и град, који је падао готово 40 минута. Док су многи сматрали да из свог воћњака неће имати ни корпу плодова, Душан је задовољно трљао руке током бербе.

Задовољан досадашњим искуствима, овај вриједни домаћин планира да пажњу посвети још једној врсти крушака. На девет дунума ће на јесен засадити младице карамута, не сумњајући у добар принос. Рецепт је Давидовић добро савладао. Крошње пребогате бијелим цвјетовима обећавају добру бербу.

Признање које је недавно добио поводом Дана општине, за унапређење воћарства, стигло је, увјерили смо се на његовом имању, у праве руке.

Пласман "виљамовке"

- Својевремено, када сам посјетио једног свог познаника у дервентском селу Церани, рекао ми је да не би било проблема око пласмана "виљамовке" када би је засадили од Добоја до Бање Луке. Временом сам се увјерио у ту тврдњу. У нашој општини у већем обиму воћарством се баве само Војко Лепир у Штрпцима, Љубиша Томић у Илови и Милош Ћетојевић у Хрваћанима. Волио бих када би се више људи окренуло овој производњи, јер би временом основали и своје удружење - каже Душан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.