Снови на платну Раде Домузa стигли до Америке

Прњавор - Мирном руком, вођеном инспирацијом проистеклом из љепота природе, шездесетдвогодишњи возач у пензији Раде Домуз из околине Прњавора на платну осликава разноликост крајева и мотива који му често долазе у сну.

Далеко од градске гужве, на имању у родном селу Штрпци, Домуз, окружен љепотама сеоске идиле, у тишини ствара права умјетничка дјела која су стигла на све континенте.

- Деси ми се тако да устанем у глуво доба ноћи из кревета и кренем да сликам идеју која ми је у сновима стигла - прича Раде у топлом дому окружен својим сликама.

Сликарство је волио још као дијете, али одрастање га је одвело другим правцем. Док је живио и радио у Аустрији. на ходнику куће у којој је становао насликао је цркву на зиду.

- Сјећам се као да је јуче било, кад је дошла моја тадашња газдарица и кад је видјела слику, рекла је да не морам плаћати станарину сљедећи мјесец. Била је одушевљена сликом. Предложио сам јој у шали да осликам цијелу кућу па да више не морам плаћати кирију - прича Раде кроз смијех.

Након тога је набавио стручну литературу и научио основе и финесе хобија којим испуњава пензионерске дане.

- До сада сам урадио више од стотину слика, а многе сам и продао. Само, морам признати да ми је јако тешко да се одвојим од сваке слике јер оне су ми као дјеца - прича сликар.

Радиних слика има свугдје, од Аустрије, Швајцарске, Италије, Њемачке, Канаде, САД, Аустралије... Стигле су на све континенте. Красе зидове и многих домаћинстава у околини. Мотиви су му махом пејзажи са уљаним бојама, а ради и са акрилним бојама на лесониту, папиру, картону и стаклу.

- Највише сам продао и поклонио слика манастира Острог и Каиновића млина. Одрастао сам поред тог млина и знам сваки његов детаљ. Жеља ми је да у Друштвеном дому у Штрпцима осликам зид са мотивом Каиновића млина и да ме генерације које долазе упамте по томе - додаје Раде.

Мјештани често купују мотиве Штрбаца, а када им Раде дође у посјету и види своју слику на зиду, приђе и пољуби је. Имао је понуду и од једног аустријског сликара да иде у Беч, али га бечке зграде не мотивишу и не инспиришу.

- Кад видим неки занимљив пејзаж, остане ми у глави меморисано то мјесто, запамтим чак и облик крошње дрвета, а да ме сад неко упита за мој број телефона, не би га се одмах сјетио - шали се сликар.

Слике, које причају о свакој капи ријеке Укрине, свакој боји пажљиво насликане маховине на крововима манастира, не испуштајући ниједан детаљ, мирно чекају своју прву изложбу.

Насљедници

Раде Домуз каже да му је посебно драго што таленат који посједује примјећује и код своје кћерке и сина, али нарочито унуке.

- Надам се да ће бар она једног дана поћи дједовим умјетничким стопама - каже Домуз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.