Слободан Гњато: Природа слаже слагалицу све већег ризика

БАЊАЛУКА - Климатске промјене више нису сценарио за будуће генерације, већ сурова реалност коју осјећамо кроз све чешће суше, топлотне таласе и суве изворе, због чега је хитно потребно прећи са скупе санације штете на системску превенцију и адаптацију.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" климатолог Слободан Гњато, упозоравајући на све израженији топлотни и сушни стрес. Он је истакао да посебно забрињава све чешћа комбинација екстремних метеоролошких фактора, која убрзано исушује земљиште и вегетацију. Према његовим ријечима, анализе показују да готово сви водотоци у БиХ биљеже пад протицаја још од краја осамдесетих година прошлог вијека, што потврђује да се не ради о тренутном хиру природе, већ о вишедеценијском поремећају читавог хидроклиматског система.

- Када имамо дуготрајан период без кише, земљиште губи влагу, а биљке све теже надокнађују воду коју губе кроз листове па вегетација постепено постаје све сувља и спремнија за пожар - наглашава Гњато, додајући да је у таквим условима довољна само једна искра да изазове ватрену стихију.

ГЛАС: Како суша и дефицит притиска водене паре исушују вегетацију и повећавају ризик од пожара?

ГЊАТО: Висока температура сама по себи није довољна да изазове пожар, али значајно повећава ризик, јер исушује вегетацију и ствара услове у којима се ватра много лакше шири. Када имамо дуготрајан период без кише, земљиште губи влагу, а биљке све теже надокнађују воду коју губе кроз листове. Ту важну улогу има и дефицит притиска водене паре који нам показује колико је ваздух "сув" и колико снажно атмосфера повлачи влагу из биљака и земљишта. Што је тај дефицит већи, биљке брже губе воду и вегетација се брже исушује. Биљке тада губе воду брже него што могу да је надокнаде па затварају стоме и смањују транспирацију да би сачувале преосталу влагу. Међутим, посљедица је да биљке и мртва органска материја постају све сувљи и лакше горе. Зато је можда најједноставније рећи да суша шуму не претвара буквално у гориво преко ноћи, него је постепено исушује и припрема за пожар. У таквим условима довољна је једна искра, бачен опушак, квар на далеководу или неки други извор паљења и ватра се много лакше шири. Ако седмицама нема довољно кише, а истовремено је топло и ваздух је сув, вегетација полако губи влагу и постаје практично спремна за пожар.

ГЛАС: Шта показује Fire Weather Index и да ли се повећава број критичних дана за пожаре у Крајини и Херцеговини?

ГЊАТО: Fire Weather Index нам омогућује да спојимо све оно што одређује колико је природа тог дана спремна за пожар. Не гледа се само температура, већ се у обзир узимају температура и влажност ваздуха, количина падавина у претходна 24 часа и брзина вјетра. Постоји велики број различитих индекса за процјену опасности од пожара, али је предност Fire Weather Indexа у томе што на једном мјесту комбинује више кључних метеоролошких варијабли и даје нам комплетнију слику услова за настанак и ширење пожара. Дакле, није важно само колика је температура ваздуха, већ каква је укупна комбинација временских услова и колико она погодује настанку и ширењу пожара. Истраживања на ПМФ-у указују да се климатски услови у БиХ мијењају у правцу повећања топлотног и сушног стреса. Уочавамо продужавање сушних периода, односно повећање трајања периода без падавина, док је посебно изражен сигнал код топлотних таласа. Када се ови трендови посматрају заједно, видимо комбинацију која је посебно неповољна са аспекта шумских пожара. Можемо поуздано рећи да се услови повољни за настанак и ширење пожара мијењају у правцу повећања ризика.

ГЛАС: Може ли одбачена стаклена флаша, под одређеним условима, заиста изазвати пожар?

ГЊАТО: Да, стакло у одређеним условима може да фокусира сунчево зрачење и направи ефекат сличан лупи. Али није довољно само да на земљи имамо одбачену флашу и јако сунце. Потребно је да стакло буде одговарајућег облика, односно довољно закривљено или заобљено да сунчеву свјетлост усмјери и концентрише на врло малу површину. На том мјесту долази до наглог загријавања, јер се сунчево зрачење претвара у топлоту. Ако је трава потпуно исушена, температура на тој малој површини може довољно порасти да дође до њеног загријавања, а у екстремним условима и до паљења. Дакле, механизам је физички могућ, али није сваки комад стакла аутоматски опасан и неће свака флаша на сунцу изазвати пожар.

ГЛАС: Како пад нивоа ријека и подземних вода утиче на земљиште, вегетацију и микроклиму?

ГЊАТО: Суша не остаје само у атмосфери. Када дуже имамо мање падавина, то се постепено одражава и на протицаје ријека, изворе и подземне воде. У том процесу хидролошка суша често прелази у пољопривредну, када недостатак воде директно утиче на земљиште, усјеве и вегетацију. На крају, ако се такви услови наставе, посљедице се шире и на друштво па долази до социоекономске суше, која се огледа у смањењу приноса, економским губицима и проблемима у снабдијевању водом. Недостатак површинских и подземних вода може имати одређени утицај на локалне услове, али промјена микроклиме овдје није кључни проблем. Много је важније то што мањак воде у земљишту и вегетацији смањује испаравање и транспирацију па се мање енергије троши на испаравање, а више на загријавање површине. Због тога сува површина може додатно појачати загријавање и исушивање при тлу. То је позната повратна спрега између земљишта и атмосфере. На простору БиХ већ можемо говорити о врло јасном сигналу промјена протицаја и водостаја. Што се протицаја тиче, истраживања показују да готово све ријеке код нас показују негативне трендове, посебно од краја осамдесетих година прошлог вијека. Дакле, не говоримо о нечему што се појавило тек посљедњих година, већ о промјени која траје више деценија. Најизраженије промјене видимо управо љети, када се истовремено смањује количина падавина, температуре су највише и загријавање је најизраженије. Због те комбинације љето постаје посебно критичан период за наше водне ресурсе. Имамо, дакле, двоструки притисак на водне ресурсе, с једне стране у систем улази мање воде због мањка падавина, а с друге се, због виших температура, повећавају губици воде кроз испаравање и евапотранспирацију. Због тога се промјене најјасније уочавају управо током љета. Тада су протицаји ријека све мањи, а мањи водотоци и извори постају посебно осјетљиви на сушу па многи од њих током најдужих сушних периода потпуно пресуше. Истовремено, залихе подземних вода се спорије обнављају. Хидролошка суша код нас показује тенденцију повећања и учесталости и интензитета. Дакле, није проблем само у томе што имамо појединачне екстремно сушне године, већ што се периоди са недостатком воде могу јављати чешће и бити израженији. Што се тиче земљишта, не бих рекао да се оно због једне суше "трајно исушује". Оно има способност да се опорави када се водни услови нормализују. Међутим, ако се сушни периоди понављају прије него што се залихе воде у земљишту и подземним водама успију обновити, дефицит воде се постепено продубљује па је природном систему потребно све више времена да се опорави. Ако погледамо Врбас, на примјер, низак протицај није само проблем за саму ријеку. Он је показатељ да је читав слив под озбиљним водним стресом. Исто важи и за Дунав. Оно што сада гледамо на Дунаву јесте екстреман примјер колико далеко хидролошка суша може отићи, у појединим дијеловима Европе ниво и протицаји су достигли историјски ниске вриједности.

ГЛАС: Зашто екстремни пљускови након суше не рјешавају несташицу воде, већ често изазивају поплаве и ерозију?

ГЊАТО: То је један од највећих парадокса данашњих климатских промјена јер можемо у неколико сати добити огромну количину воде, а да се након тога стање са водним ресурсима готово уопште не поправи. Проблем је у томе што није важна само укупна количина падавина, већ и како и када та вода падне. Ако након дугог сушног периода у неколико сати падне велика количина кише, земљиште често није у стању да ту воду прими довољно брзо. Дио воде тада отиче површином, улази у водотоке и врло брзо напушта слив. Зато добијамо истовремено двије крајности, поплаву у једном тренутку, а недостатак воде већ након неколико седмица или мјесеци. Посебан проблем настаје ако је земљиште већ јако исушено и ако је вегетација деградирана. Интензивна киша тада може изазвати ерозију, однијети најплоднији површински слој земљишта и додатно нарушити његову структуру. Тиме се смањује способност земљишта да задржи и постепено пропушта воду. Дакле, дио воде који би нам дугорочно био потребан једноставно оде површинским отицањем.

ГЛАС: Колико пожари у БиХ доприносе климатским промјенама и како утичу на способност шума да складиште ЦО₂?

ГЊАТО: Ту бих направио једну важну разлику. Наши пожари сами по себи неће промијенити глобалну климу, јер емисије из БиХ су премале у односу на укупне глобалне емисије. Али пожари представљају веома важан дио климатске повратне спреге, посебно на регионалном нивоу. Када шума гори, угљеник који је годинама или деценијама био ускладиштен у дрвећу и другој вегетацији великим дијелом се враћа у атмосферу у облику ЦО₂, али и других гасова. Истовремено, губимо вегетацију која би у наредним годинама и деценијама могла да уклања ЦО₂ из атмосфере. Дакле, пожар ради двије ствари истовремено, ослобађа дио ускладиштеног ЦО₂ и смањује будући капацитет тог подручја да врши његову апсорпцију. Али постоји још један проблем који је нама можда и важнији. Ако се пожари понављају довољно често и ако су интензивни, шума нема довољно времена да се потпуно обнови. Тада може доћи до промјене вегетације и смањења количине угљеника коју екосистем може дугорочно да складишти. Међувладин панел о климатским промјенама (IPCC) упозорава да промјене режима пожара могу утицати на залихе угљеника, особине земљишта и способност екосистема да поново веже ЦО₂. Зато бих то представио као зачарани круг: топлија и сувља клима повећава ризик од пожара, пожари ослобађају угљеник и уништавају вегетацију, а деградиран екосистем након тога може имати мањи капацитет да тај угљеник поново уклања из атмосфере. Дакле, не може се рећи да један пожар у Херцеговини или Крајини "убрзава глобално загријавање". Али када се овакви догађаји понављају широм свијета и када постају чешћи или интензивнији, њихов збирни ефекат на глобални циклус угљеника постаје веома значајан.

ГЛАС: Како вјетар и топле ваздушне масе утичу на брзину ширења пожара и колико отежавају прогнозу?

ГЊАТО: Вјетар је један од кључних фактора који одређује колико ће се брзо пожар ширити. Када имамо јак и сув вјетар, он додатно исушује вегетацију, повећава доток кисеоника и може веома брзо пренијети ватру на нова подручја. Посебно су опасни фенови и слични топли, суви вјетрови, јер истовремено подижу температуру и смањују влажност ваздуха. Проблем је што се током пожара услови могу мијењати веома брзо. Промјена правца или јачине вјетра може за кратко вријеме промијенити и правац ширења пожара па је прогнозирање понашања конкретне ватре много сложеније од саме прогнозе температуре или падавина.

ГЛАС: Колики притисак климатска штета представља за домаће јавне финансије и шта је јефтиније, превенција или санација?

ГЊАТО: То је озбиљан проблем, јер климатске промјене више нису само питање заштите животне средине, већ све више постају економско и буџетско питање. Ако сваке године имамо штету од суша, пожара, поплава и екстремних падавина, јавни новац се стално троши на санацију посљедица, умјесто на адаптацију на нове екстремне климатске услове. За земље попут БиХ, које имају ограничене буџете, то може представљати огроман притисак. Много је рационалније улагати у адаптацију, односно, заштиту од поплава, управљање водама, заштиту од пожара и у прилагођавање пољопривредне производње, него сваке године плаћати све скупљу санацију штете.

ГЛАС: Које три мјере Република Српска мора предузети одмах да би заштитила воде и шуме од климатских екстрема?

ГЊАТО: Ако бих морао издвојити три кључне области на којима морамо одмах почети дјеловати, то би било управљање водним ресурсима, шуме и систем раног упозоравања. Прво, морамо много озбиљније управљати водним ресурсима. Ако очекујемо топлију климу, мање снијега и мање падавина, посебно током љета, морамо воду задржавати у сливовима и боље управљати постојећим резервама. Не смијемо чекати да ријеке и извори пресуше па тек онда реаговати. Друго, морамо промијенити начин на који управљамо шумама. Ако ће бити више топлотних таласа и дужих сушних периода, шуме ће бити све осјетљивије на пожаре. Потребни су боља процјена пожарног ризика, одржавање противпожарних путева и коридора, али и планско управљање вегетацијом у најугроженијим подручјима. Треће, морамо имати систем раног упозоравања који повезује климатске и хидролошке прогнозе са конкретним дјеловањем на терену. Ако неколико дана или седмица унапријед знамо да улазимо у период екстремне суше, топлотног таласа, великих падавина или повећаног пожарног ризика, можемо реаговати прије него што настане штета. Јер наши модели не говоре само да ће бити топлије. Они указују на промјену читавог хидроклиматског режима, више температуре ваздуха, мање снијега и падавина, али истовремено више екстремних падавина, поплава и суша. Мислим да је данас мање-више свима јасно да се клима пореметила и да то више није нешто о чему говоримо као о проблему будућих генерација. Климатске промјене су већ дио наше стварности. Зато је сада најважније питање колико смо спремни да им се прилагодимо и да на вријеме реагујемо на оно што нам климатски модели показују.

 

"Суве грмљавине"

ГЛАС: Колико су код нас учестале "суве грмљавине" и колики пожарни ризик носе?

ГЊАТО: "Суве грмљавине" су посебно опасне управо зато што спајају двије ствари које иначе не очекујемо заједно, односно муње и веома суво тло. Олуја може изгледати као да доноси кишу, али ако испод облака имамо веома сув и топао слој ваздуха, дио падавина може испарити прије него што стигне до тла. Истовремено, муње и даље могу ударати у површину и запалити суву траву, шибље или шуму. На простору Балкана, па тако и код нас, то није потпуно нова појава. Међутим, оно што је забрињавајуће јесте комбинација све топлијих периода, дужих сушних епизода и веома суве вегетације, јер тада и једна муња може имати много веће посљедице. Не бих ипак рекао да су суве грмљавине код нас постале доминантан узрок пожара или да можемо говорити о неком драматичном повећању без конкретне анализе података. Такве промјене можемо потврдити искључиво анализом дугих и континуираних временских низова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.