Сликање икона као начин живота

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Икона је као учитељ за просте који не знају читати, а књига за неписмене, јер говори погледу колико ријеч слуху. Сликајући иконе ми кроз њих подражавамо живот светитеља и тежимо да живимо њиховим животом, али се приближимо и Царству небеском.

Ово је рекао старјешина Саборног храма Рођења пресвете Богородице из Сарајева Борислав Ливопољац, који је покренуо радионицу иконописања у Источном Сарајеву.

- Иконописац значи хришћанин. У сликању иконе дио себе преноси се на икону. Она није само објекат посматрања, она гледа и нас - каже Ливопољац.

Радионица дјелује скоро двије године, а наставу за око двадесетак полазника одржава доцент фрескописа на Aкадемији Српске православне цркве за умјетност и консервацију у Београду Горан Јанићијевић.

Њени полазници имали су двије изложбе радова које су одржане као сјећање на мартовски погром Срба са Космета из 2004. године. Како каже отац Борислав, покренута је с циљем да полазницима пружи потпун поглед на црквену умјетност, те да им се открије оквир на којем се темељи цјелокупна хришћанска умјетност.

- Хтјели смо да младим људима пружимо сазнања из умјетности и традиције нашег народа и да им кроз основе иконописа приближимо духовне вриједности простора у којем живимо. Сматрам да је  недовољно његовање културе и традиције наших простора проблем који желимо да ријешимо - рекао је отац Борислав.

Он је нагласио да је култура у протеклих неколико деценија занемарена и нуђен је шунд, турбо-фолк, дрога, криминал.

- Ми покушавамо извући дјецу из тога и дати им могућност да изаберу овај начин живота. A сликање икона јесте начин живота. Овдје је друго молитвено мјесто јер када се слика икона, она се слика у молитви, не може и нема мјеста ружним ријечима. У школи влада хармонија и духовна атмосфера, постоји дружење људи који дишу једним плућима. У правом смислу ријечи овдје је једна здрава хришћанска заједница - објашњава отац Борислав.

И полазници кажу да се осјећа преливање међусобне енергије када су заједно и када осликавају платна. Додају и да нису ту само ради учења већ и дружења, да покушавају избјећи стерилност комуникације путем телефона и компјутера. Међу њима је и Aндреа Мирнић, ученица средње ликовне школе.

- Ово је нешто што ме испуњава и духовно и социјално, јер овдје постоји дружење и комуникација и нико није шкрт на савјету. Мене је икона привукла као нешто што је узвишено, нешто што је увијек било недодирљиво, далеко од нас. Увијек сам замишљала да само монаси и монахиње то раде, али кад ми се пружила прилика да и ја то радим, осјетила сам част - каже Aндреа.

Нове секције

Отац Борислав истиче да школа има тенденцију непрестаног раста, те да је у плану стварање посебне групе за полазнике. Додаје и да иконописање ускоро неће бити једина секција.

- Поред школе иконописа, желимо да покренемо и секције калиграфије, ткања, златовеза, кукичања. Идеја је да се оснује клуб младих који ће имати библиотеку и гдје ће се слушати византијска црквена музика, читати књиге, разговарати, односно гдје ће постојати жива заједница. Млади људи су у овом времену некако натјерани на живот који је далеко од живота у цркви - рекао је Ливопољац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.