Славље круна на пољске радове

БИЈЕЉИНA - Семберски ратари његују бројне обичаја који су настали ко зна када у њиховој равници.

Неки од њих и немају значајног утицаја на производњу хране, али се преносе с кољена на кољено. Највјероватније су настали у крајевима одакле потичу скоро сви Семберци из Херцеговине и Црне Горе.

- Обичај је, на примјер, да се прво сјеме у прољеће засије у дан када је пао први снијег претходне зиме. Тако ће многи ратари у априлу, када почиње сјетва раних култура, симболично у земљу ставити бар неколико сјеменки у суботу, јер су прве сњежне пахуљице у овом крају пале су баш у суботу. Обичај је и да се главна сјетва почиње у понедјељак, јер је он први дан у седмици и значи напредак. У вријеме жетве пшенице и бербе кукуруза на њивама се за птице и дивљач оставља нешто усјева, а на стаблима обавезно се оставља по једна воћка - каже Ристо Тојић (72) из Броца код Бијељине.

Према његовим ријечима ратарски обичаји су још: мушкарац који сије житарице носи бијелу кошуљу, када се продаје стока улар или поводац се не дају у руке купцу, када се говече поведе на пијацу ишчупа се неколико длака између рогова и стави се на шталски прозор, када се продају свиње купац мора ставити металну пару на праг обора, дугови се враћају прије Божића...

- Има још много обичаја у Семберији, али је неизоставно и празновање завршетка великих послова на њивама: сјетве, жетве, бербе, складиштење сијена и слично. Након завршетка радова приреди се свечани ручак коме присуствују сви чланови породице и они који су заједнички радили. Некада су ове светковине приређиване на њивама: стрњику, кукурузишту, ливади... а сада се то чини у двориштима или у кућама. Заједничке ручкове први су приређивали чобани када у прољеће изгоне стоку на испашу, а онда остали редом како се који посао заврши - додао је Тојић

Приређивање ових свечаности нема утврђен датум, него се организује различито, када која породица заврши пољске радове. Највеселије је код ражња гдје се пече прасе. Ту се окупе сви - и стари и млади, али и њихови гости. Уз пиће и мезу прича се о завршеном послу.              

Календари

- Многи ратари и даље у мале црквене календарчиће пажљиво биљеже какво је вријеме у дане између католичког и православног Божића. Између ова два хришћанска празника је дванаест дана и сваки од њих за ратаре значи један мјесец. Опет се биљежи какви су временски услови били у ком дијелу дана, па се то преноси и на декаде у мјесецу - истиче Тојић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.