Славко Суботић директор Решпубличког инспектората: Привремена забрана рада је награда

По налогу здравствено санитарне инспекције у првих шест мјесеци ове године уништено је или враћено добављачима 25 тона брашна, 60 тона лимуна, 1.718 литара пива, 125 килограма шунке, 600 кг сира, 2.270 кг бораније, 150 кг цвекле..., нагласио је у разговору за “Глас Српске” директор Републичког инспектората Славко Суботић.

Говорећи о контроли животних намирница он је рекао да је по налогу ветеринарске инспекције уништено 12.000 литара млијека и млијечних производа, те преко 100 килограма меса.

Суботић је нагласио да казне за прекршиоце требају бити примјерене тежини учињеног дјела и да привремене забране рада нису казна.

* ГЛAС: До сада су инспекције биле у министарствима. Које су предности њиховог обједињавања?

СУБОТИЋ: Обједињавањем инспекција раздвојена је регулаторна, извршна и надзорна функција. Неспојиво је да један те исти орган предлаже прописе, да на основу њих доноси рјешења, а онда их контролише. Обједињавањем инспекција Инспекторат је у суштини постао партнер Влади и у извјесном смислу седамнаесто министарство.

Учинак инспекција не мјерим по томе колико је обављено контрола, поднесено пријава или изречено казни, већ по томе колико је примијењена законитост у некој области и колико се промијенила дисциплина у примјени прописа. Aко тога нема, онда је наш рад бадава и без ефекта.

* ГЛAС: Какви су ефекти контроле “рада на црно”?

СУБОТИЋ: До данас смо открили 8.753 радника који су радили “на црно”. Од тог броја пријављено је 6.200. Да то није учињено више од 12 милиона марака годишње би завршавало у yеповима послодаваца умјесто у буyету, Фонду ПИО, Фонду здравственог осигурања итд.

Послије овог неки послодавци су запослили раднике који су  радили “на црно”. То се види и по томе што је у 2006. години мјесечни прилив у Фонд ПИО био 29 милиона, док је данас 49 милиона. Не кажем да је то све наша заслуга.

* ГЛAС: Недавно сте изјавили да би примјеренија санкција била забрана рада послодавцима који држе раднике “на црно” него плаћање казни. Зашто се она не примјењује?

СУБОТИЋ: Питање казнене политике је ствар Владе. Казна мора бити примјерена нивоу друштвене штете настале кршењем прописа. По Закону о раду може се затворити фирма која држи радника “на црно”, али не и прије него што се заврши прекршајни поступак. A он може потрајати мјесецима, да не кажем годинама. Издамо ли прекршајни налог послодавац одмах плати и тиме је своје завршио. Права казна за послодавца је ако му забраните рад. Нема горе казне него ако неком одузмете лиценцу за рад. Такве казне ми немамо. Имамо такозване привремене забране, а то није казна већ награда. Питање је да ли треба кажњавати и неког ко није крив. Aко фирма има сто радника и једног “на црно”, да ли треба затворити фирму и казнити сто радника. У том случају треба послодавца казнити и то онако како се то ради у неким европским земљама - према економској снази. Неко се за прекршај може казнити  и са сто хиљада евра јер он може да плати. Интерес је да се прекршаји не дешавају и зато казна треба бити примјерена.

* ГЛAС: Колико се грађани могу поуздати у инспекције када је у питању исправност животних намирница?

СУБОТИЋ: Инспектори су оспособљени за контролу квалитета животних намирница. Тај посао врше ветеринарска, здравствено-санитарна и тржишна инспекција. Задовољан сам оним што су урадиле, али не и укупним стањем. Оно мора бити још боље.

У првих шест мјесеци по налогу ветеринарске инспекције уништено је 12.000 литара млијека и млијечних производа и више од 100 килограма меса. Здравствена инспекција је уништила или вратила добављачу 125 кг шунке, 600 литара млијека, 600 килограма сира, 2.270 кг бораније и 150 кг цвекле у конзерви, 25 тона брашна, 60 тона лимуна, 1.718 литара пива, око 1.400 комада дјечијих играчака...

Здравствено-санитарна инспекција је имала 15 неисправних узорака узетих на граници, а тржишна 21. Кад на граници узмемо узорак, роба се ставља ван промета док се не заврши контрола. Јавност се не може обавјештавати док се супер- контрола не заврши, јер се може десити да се ради о игри произвођача или некоректној борби за тржиште. У четири случаја суперанализа је демантовала анализу. То се не би смјело дешавати.

* ГЛAС: Да ли су неки законски прописи препрека ефикаснијем раду  инспекција?

СУБОТИЋ: Инспекција контролише око 130 закона и 700 разних подзаконских аката. Проблем је недостатак подзаконских аката. Има и нешто што називамо неконзистентношћу законске регулативе. То је кад се код израде закона не води рачуна о томе шта је другим регулисао. Зато тражимо од министарстава да ниједан пропис не оде у процедуру, а да га не погледамо и дамо мишљење. Тиме вршимо и једну проактивну улогу у смислу измјене и побољшања прописа и мислим да је то једна значајна улога Инспектората.

* ГЛAС: Постоји ли “сукоб” надлежности између, рецимо, санитарне и ветеринарске, републичке и општинске инспекције?

СУБОТИЋ: Постоји. Зато је и припремљен нови Закон о инспекцијама. О њему су одржане двије расправе. Једна се односила на дуални систем организације (републичка-општинска), а друга на разграничење између инспекција.

Инспекцијски надзор је пар екселанс државна, а не локална функција. Законом о локалној самоуправи речено је да општине имају комуналну полицију, а да инспекцију могу имати ако им се она пренесе законом, што је код нас и учињено. Има одређених предности да инспектор буде на лицу мјеста, али има и проблема. У вријеме Aустроугарске жандар и инспектор нису могли бити из мјеста гдје раде јер се сроде са грађанима. Осим тога, локални моћници утичу на њихов рад. Отуд и питање да ли уопште треба да постоје општинске инспекције. Не кажемо да их треба укинути. Aко и остану као што су биле, нема проблема. У том случају морамо децидно дефинисати улогу Инспектората. Aко општине хоће да их имају онда се мора знати колики је број и које су јер од тога зависи колико ћемо ми имати инспектора.

* ГЛAС: Да ли сте имали притужби на рад инспектора и шта сте по њима предузели?

СУБОТИЋ: У септембру 2006. године отворили смо Центар за пријаве и притужбе у који је стигло 5.500 притужби на оне које контролишемо  и инспекторе. Једна трећина се односи на рад и радне односе, а четвртина на промет роба и услуга. Око половина притужби је оправдана. Потписао сам три отказа и пет суспензија, а вођено је и дванаест дисциплинских поступака. То је хипотека прошлости. Имам осјећај да се ствари помало сређују. Све више послодаваца говори да је већина инспектора коректна.

Субјекти контроле се морају поштовати. Инспектори немају право да дођу у контролу са намјером да неког казне. Морају констатовати чињеничко стање и према њему се понашати. Послодавцима сам рекао да ће превентиве и корективног дјеловања бити што је могуће више, а репресије колико год треба. Нисмо ми ту да малтретирамо субјекте контроле, већ да им помогнемо да раде легално. Према оним  који раде нелегално, који неће да сарађују морамо бити ригорозни и репресивно дјеловати. Значи, нема ту превентиве.

* ГЛAС: Незванично сазнајемо да су против неких шумарских инспектора поднесене пријаве. Да ли је то тачно и о чему се ради?

СУБОТИЋ: То је хипотека прошлости. Један је суспендован, а ових дана ћу и другог. Током 2004. и 2005. године ситуација у шумарству је била доста проблематична. У октобру 2006. године  сертификате који су се продавали по биртијама одузео сам од шумарских инспектора и дао на границу код фитосанитарних инспектора који их дају. Донијели смо и неке интерне прописе у вези с радом инспектора, а остало је још хипотеке из прошлости и начина рада гдје још извјесне стари морамо поправљати, али нема много проблематичних ствари којих је било раније.

* ГЛAС: Колико је Инспекторат отворен према јавности?

СУБОТИЋ: Инспекторат смо максимално отворили према јавности, што до сада није био случај. Све што урадимо сада иде у јавност. Једино што понекад чекамо је да се неке провјере доведе до краја. Кренуо сам од тога да грађани имају право да знају шта ми радимо и шта се дешава у појединим дјелатностима. Тако се и понашамо.

Оспособљеност

* ГЛAС: Колико је Инспекторат кадровски оспособљен и опремљен да може обављати повјерене послове?

СУБОТИЋ: Републички инспекторат је почео са радом 1. марта 2006. године. Док је 2007. година била година успостављања Инспектората, ова година ће бити година успостављања Инспекцијског система РС. Поред 275 републичких инспектора дио тог система чини и око 300 општинских. Организовани смо у шест подручних јединица, имамо 12 инспекција и исто толико главних републичких инспектора (помоћници директора) замјеника директора и осам начелника.

Инспекторат је кадровски попуњен, технички опремљен и може квалитетно да обавља функцију инспекцијског надзора. Истина, инспектор мора стално да учи и да се стручно усавршава зато што се прописи, стандарди и нормативи често мијењају.

Информациони систем

* ГЛAС: Инспекторат не би могао да функционише и њиме се не би могло ефикасно управљати без информационог система. Докле се дошло са његовим успостављањем?

СУБОТИЋ: У тај посао ушли смо 2006. године и сад смо у финишу. Од 1. јуна кренули смо и са обуком инспектора за рад на рачунару што ће бити услов да од 1. јануара 2009. године могу да раде.

Успостављањем информационог система моћи ћемо свакодневно да пратимо гдје је инспектор био и шта је радио. По повратку са терена он ће бити у обавези да налаз убаци у рачунар. Јер, ми имамо годишње око 30.000 контрола.

Наш информациони систем ће по неким карактеристикама бити број један у БиХ. Електронски су већ повезана сва наша одјељења, а почели смо повезивати и све општине и граничне прелазе.

Практично, кад притиснемо тастер у Бањој Луци, знаћемо шта која инспекција ради у Зворнику, Бијељини или Билећи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.