Сјећање на страдање Христово

СРПСКA православна црква 24. и 25. априла обиљежава два велика хришћанска празника - Велики четвртак, као помен на посљедњу вечеру Исуса Христа и Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће

Ови се празници обиљежавају уочи најважнијег и највећег хришћанског празника у години - Васкрса, дана када је Христос, безгрешни Син Божији, побиједио смрт.

Велики четвртак

На Велики четвртак, уочи дана страдања на крсту, Исус и апостоли су се окупили у Јерусалиму на пасхалној вечери. Том приликом Исус је узео хљеб и разломивши га на више комада, подијелио га апостолима говорећи им: "Узмите и једите, ово је тијело моје". Према Јеванђељу по Матеју, Христос је затим узео пехар са вином, обраћајући се ученицима: "Узмите и пијте из овога сви, ово је крв моја новога завјета, која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха". Овим чином Син Божији установио је тајну евхаристије - причешћа.

Он је на посљедњој вечери, за коју се често користи израз "тајна вечера", саопштио да ће га један од присутних апостола издати. Након вечере, Исус Христ и апостоли су се упутили у Гетсиманијски врт, гдје се он молио након што су апостоли заспали. У молитви је, како пишу света јеванђеља, изговарао ријечи: "Оче мој, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова, али опет, не како ја хоћу, него како Ти, и нека буде воља Твоја", док га је све вријеме молитве бодрио анђео Господњи.

У врт је дошао апостол Јуда са стражарима јерусалимског храма, који се већ раније договорио са јеврејским старјешинама да изда Христа.

На питање стражара ко је Исус Назарећанин, Исус је рекао: "Ја сам". Јуда му је пришао и пољубио га у образ, као потврду стражарима да је то особа коју траже. Те вечери Христос је ухапшен и предан јеврејским првосвештеницима. Израз "Јудин пољубац" употребљава се у значењу издајства и потказивања. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог и добро је тога дана примити причешће.

Први хришћани почели су да светкују вечеру Господњу у јерусалимској цркви. На тај дан увече чита се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља, народ у цркви клечи.

Велики петак

На Велики петак Господ Исус Христос је осуђен од људи. Људи су судили и осудили Богочовјека као преступника. Без кривице, разапета је на крсту најсмјернија жртва љубави, за спасење свијета. Прикован рукама и ногама, са прободеним ребром и трновим вијенцем на глави у највећим мукама моли, не за себе, већ за грешнике: "Оче, опрости им, јер не знају шта чине...".

Поред њега била су разапета два разбојника. Испод крста стајали су пресвета Богородица - Његова мајка и свети апостол Јован Богослов. Када се Сунце помрачило, Исус је повикао из свег гласа:
"Оче, у руке Твоје предајем дух свој".

Велики петак је дан најдубље жалости и црква прописује најстрожи пост. На Велики петак пожељно је ништа не јести.

Сви догађаји у Христовом животу на дан који Црква обиљежава као Велики петак означени су богослужењима - вријеме Христовог хапшења у Гестиманском врту и осуђивању на смрт, према одлуци архијереја и старјешина - јутрење, довођење Исуса Христа на суђење код Понтија Пилата, суђење код Пилата, страдање на крсту и вријеме смрти - Царски часови и скидање Христовог тијела са крста - вечерња служба.

Поредак часова и служби приписује се светом Кирилу Aлександријском који је живио у петом вијеку, док је канон о распећу Господњем и на плач пресвете Богородице дјело Симеона Логотета, најзначајнијег црквеног писца Византије 10. вијека.

Цјеливање плаштанице

Најснажнији и најпотреснији догађај тога дана је цјеливање плаштанице коју свештеници полажу на посебно мјесто које представља Христов гроб.

У свечаној тишини хришћани на плаштаници цјеливају Христове ране и тако се они - грешни клањају Христовој жртви у љубави датој.

Тајна Великог петка је тајна Часног крста и Жртве.

У неким крајевима обичај је да се вјерници послије цјеливања плаштанице провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном вјеровању, приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лијепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.

Страшна седмица

Недјеља у којој се обиљежавају Велики четвртак и Велики петак зове се још и Страшна седмица, и у њој се слави успомена на издају, хватање, односно хапшење и страдање Господа Исуса Христа.

Ове недјеље црква заповиједа најстрожи пост без рибе и уља, а у храмовима се обављају посебна богослужења, и пожељно је да вјерници у њима редовно учествују.

У овој недјељи су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак.

На Велики понедјељак, који се обиљежава у овој седмици, Црква свједочи о почетку Христовог страдања и подсјећа на приче о Јосифу и "неплодној смокви" која се, по заповијести Господњој, на овај дан осушила.

Ноћ на уторак, како свједоче јеванђеља, Исус Христос провео је у Витанији, али је у уторак ујутру дошао у јерусалимски храм гдје је проповиједао. Од његових поука Црква је за Велики уторак изабрала причу "О десет дјевојака".

На Велику сриједу у служби помиње се "жена грешница која је излила миро на главу Спаситељеву".

Током Страшне седмице кува се свето миро, које се освештава на Велики четвртак.

ФAРБAЊЕ ВAСКРШЊИХ ЈAЈA

Један од најљепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоријенио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вриједна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји, односно фарба на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Домаћица се најприје прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освештане водице васкршње или богојављенске.

На шпорету ври вода са бојом варзилом, домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномјерно буду обојена.

Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се "чуваркућа".

Прије фарбања јаја се могу "шарати". Некада су се јаја шарала воском, а у новије вријеме израђују се специјалне наљепнице од папира или пластике и оне се могу лијепити на јаја.

Фарбање јаја је обичај који је спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица, дјевојка која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по Васкрсењу, путовала у Рим да проповиједа Јеванђеље, и посјетила цара Тиберија.

Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га ријечима: "Христос васкрсе".

Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења.

Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира на то што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.