Сјећање на страдање 72 купрешких Срба

КУПРЕС - Полагањем вијенаца на споменик погинулим борцима отаџбинског рата и служењем парастоса у цркви Свете Тројице у општини Купрес у РС јуче је обиљежено 19 година од напада хрватско-муслиманских снага на Купрес и село Малован, у којем су убијена 72 српска војника и цивила.

Судбина 16 српских цивила са Купреса, које су почетком априла 1992. са осталим тамошњим Србима заробили припадници регуларне Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране, ни 19 година послије у потпуности није разријешена.

На релацији Купрес - Томиславград - Сплит - Задар губи им се сваки траг, а њихове кости ни до данас нису пронађене.
Предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз изјавио је Срни да је ово један од првих масовних систематских злочина који је увео народе у крвопролиће, исто као што су то били злочини над Србима у Сијековцу, Добровољачкој улици у Сарајеву и Тузланској колони.

- Зато смо данас овдје, да се подсјетимо на страшне тренутке које је наш народ преживио и доживио, да га отргнемо од заборава, али и да пошаљемо поруку политичкој јавности и окружењу о истини и дешавањима 1992. године како се не би злоупотријебили ови догађаји, као што то чине бошњачки политичари - рекао је Ћургуз.

Истакавши да је ово само још један у низу злочина над Србима за које нико није одговарао, Ћургуз је рекао да БОРС дијели бол са породицама невино пострадалих и са овог мјеста жели да генерацијама које долазе остави у обавезу да овакве и сличне догађаје никада не забораве.

Члан Оперативног тима за тражење несталих РС Милан Иванчевић изјавио је да су дошли до података о могућим мјестима гдје су закопани ти људи, али да ће те локације тек да се истражују.

Послије масакра у Сијековцу, код Брода, Купрес је прва општина коју су окупирале регуларне снаге из Хрватске и припадници Територијалне одбране из западне Херцеговине и починили масовне злочине над цивилним српским становништвом.

Одмах по заузимању Купреса хрватске снаге, међу којима су биле јединице "Зрински" из Загреба и "Жути мрави" из Вуковара, заробили су стотинак Срба из Купреса и затворили их у просторије предузећа "Квалитет".

Из тог предузећа спровели су их у мјесто Шујице, а затим у Томиславград, а одатле у злогласни сплитски логор, касарну "Лора".

Између Томиславграда, Сплита и Задра један број затворених Срба је издвојен и њима се губи сваки траг.

- На путу према Дувну, негдје око Дрниша, камион је стао и видјела се ископана велика јама. Тамо је радио неки булдожер, а било је људи који су имали и моторне тестере у рукама. Хрватски војници који су нас довели скинули су са камиона осам или девет ухапшених Срба и ја сам видио када су их довели до те јаме и поубијали. У групи издвојених били су Ратко Милић и његов брат Љубо, Душан Никић, Славко Драгољевић, један глухонијеми човјек који се презивао Чивчић, али му не знам име, а осталих имена се не сјећам. Не знам остале податке за поменута лица, али поуздано знам да је осам или девет људи том приликом убијено - навео је један од Срба који је био заточен у "Лори".

Јединице Хрватске војске из Сплита, Осијека, Вараждина и других мјеста, заједно са паравојним формацијама из Томиславграда, Посушја и Ливна, напале су у зору 3. априла 1992. године српска села на купрешкој висоравни - Доњи и Горњи Малован. Мјештани који нису успјели да побјегну у оближњу шуму заклани су на најсвирепији начин.
Окупација Купреса од регуларних јединица из Хрватске трајала је све до 7. априла 1992. године, а поново су га заузеле хрватске снаге 4. новембра 1994. године.

Нестали

Према подацима Оперативног тима за тражење несталих Српске, још се трага за Николом и Душаном Дувњаком, Славком Драгољевићем, Спасојем Канлићем, Ратком Лугоњом, Јовом и Ђорђем Марићем, Марком, Радованом, Драганом и Миливојем Машић, Душаном Милишићем, Љупком и Ратком Милић, Душаном Никићем, Мирком Чивчићем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.