Сјећање на 5.500 жртава из Шушњара

ОШТРA ЛУКA - Невине жртве усташког терора страдале у августу 1941. године на Шушњару не смију да буду заборављене, а истина о броју страдалих, који се стално минимизира, мора да се објелодани.

Ово је отварајући округли сто “Шушњар 1941” у петак у Оштрој Луци истакла начелник општине Оштра Лука Дрена Куриyа. На округлом столу окупили су се еминентни професори, историчари, књижевници, али и преживјели свједоци свих дешавања тог времена.

- Прошло је од тада 67 година, али није касно да се и сада у јавности изнесу прави подаци о страдању 5.500 санских Срба, Јевреја и Рома, јер је свака оваква ријеч старија и дужа од људског вијека, али уједно и опомена да се такво што више никада не понови - казала је Куриyа.

Предсједник Удружења Доња Градина - Јасеновац Владимир Лукић је истакао да је одржавање оваквог скупа “враћање нашег дуга према жртвама, али и цивилизацијски дуг према генерацијама које долазе”.

- Само истина може да спријечи да се такво нешто понови, а њу говоре управо свједоци тих догађаја, који тако враћају дуг својим, али и жртвама на свим другим стратиштима - казао је Лукић.

Учесницима округлог стола приказан је и документарни филм о Шушњару Михајла Орловића, а реферате и свједочења изложило је преко 20 учесника скупа.

Са овог научног скупа упућен је апел домаћој и свјетској јавности да Шушњар не смије бити заборављен, те порука властима у Санском Мосту да је то мјесто светиња многих српских, јеврејских и ромских породица.

Од научних материјала и свједочења излагача биће сачињен зборник на српском и енглеском језику, који би младим генерацијама и историчарима послужио као документ о страдању Срба у Санском Мосту током Другог свјетског рата.

Округли сто “Шушњар 1941” организовали су општина Оштра Лука и Удружења расељених Сањана “Санска огњишта” Бања Лука.

Свједочење

Осамдесетједногодишњи Остоја Видовић из Томине испричао је да је 1. августа 1941. године страдао већи дио његове породице.

Тада сам имао 14 година, био сам ситан и обукао сам рубац и сукњу, помијешао се међу жене и остао жив. И отац није могао да стане у камион, па је некако избјегао сигурну смрт, али сам изгубио стрица и стричевиће, те још десетак комшија Видовића, које су Нијемци прво покупили да им носе муницију, а потом их одвели на стријељање - испричао је Видовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.