Сјећање на 30 звјерски убијених Срба

ИЛИЈAШ - Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево јуче је у селу Чемерно, општина Илијаш, обиљежила 18 година од масакра у којем је на звјерски начин убијено 30 српских цивила.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на споменик настрадалим, те служењем парастоса невиним жртвама, присутни су се још једном подсјетили на 10. јун 1992. године, када се десио злочин за који нико до данас није одговарао, преносе агенције.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су становнике и сравнили село са земљом.

Према изјавама малобројних преживјелих, око 60 муслиманских екстремиста, уз повике "Aлах је велики", упало је у ово незаштићено српско село и на кућном прагу или у постељи усмртило скоро све мјештане, међу којима је било највише жена, дјеце и стараца.

Муслимани су у том стравичном злочину користили не само ватрено оружје, већ и ножеве, сјекире и дрвене маљеве, послије чега су попалили све куће и помоћне објекте, у којима је изгорјела и сва крупна стока.

Сестре Дамјановић су, послије силовања, измасакриране. Многе жртве су живе спаљене, а некима су и одсјечене главе.

Злочин у Чемерну је највећи покољ Срба у једном дану који се догодио протеклог рата на ширем подручју региона Сарајева и за који ниједан Бошњак није оптужен.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске је 8. марта 2007. године поднијело допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених да су починили ове злочине, али Тужилаштво БиХ о томе још увијек ћути.

Чемерно је данас потпуно пусто село, а споменици на локалном гробљу су оскрнављени послије потписивања Дејтонског мировног споразума новембра 1995. године, којим је општина Илијаш припојена Федерацији БиХ.

Преживјели

Ријетки Срби, који су пуком случајношћу преживјели масакр, те потомци настрадалих, данас углавном живе у Зворнику и Бијељини.

Иако сваке године долазе да обиљеже годишњицу страдања и виде рушевине некадашњег питомог села, не намјеравају да се трајно врате на своја огњишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.