Сјећање на 30 убијених Срба

Илијаш - Служењем парастоса у селу Чемерно код Илијаша јуче је обиљежена 21 година од убиства 30 цивила српске националности које су у овом селу за само један дан побили припадници Армије РБиХ 1992. године.

Породице убијених Срба на Чемерну, које су дошле из разних дијелова РС, огорчене су на правосуђе БиХ јер ни послије 21 годину нико није процесуиран, ни осуђен, иако су починиоци злочина познати годинама. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца Источно Сарајево Мирко Вранић рекао је да Чемерно има три истине.

- Прва истина је да је у истом дану масакрирано 30 цивила, друга да су налогодавци и извршиоци познати и да се слободно шетају улицама, а трећа да правосуђе није покренуло, нити ће, изгледа, икада покренути истрагу о злочину у Чемерну. Знају се и имена и презимена оних који су починили злочин - констатовао је Вранић, истичући да ће се породице страдалих писмено обратити ОХР-у и од високог представника затражити да нареди тужилаштву да коначно почне радити и процесуирати злочинце.

Казао је да ако до 60 дана високи представник и тужилаштво не ураде ништа, породице ће организовати протесте и блокирати зграду ОХР-а.

Бранко Трифковић 21 годину не може да скрије бол и сузе.

- Убили су 30 цивила, све попалили и један сам од ријетких који је успио да им измакне. Људи су убијани крамповима, мотикама, дављени, одсијецане су им уши, вађене очи... Мом брату су истргли и руку и ногу - прича Бранко и додаје да је из његове породице за један дан убијено седам ближих сродника.

Каже да се сакрио иза једне стијене и да је, иако је био рањен, чудом преживио. Додаје да се сутрадан вратио у село и да је све што је могло да се креће, а доспјело је у руке муслиманских ратника, побијено и поклано. Вели да је чудом, осим њега, преживјела и његова сестра.

- Када су их стријељали, и она је била погођена у ноге и тако покошена легла је на земљу - каже Бранко Трифковић.

Јован Дамјановић прича да је у Чемерну изгубио брата и мајку, двије рођаке и стрину. Додаје да им ни на споменику није дозвољено да се напише да је ријеч о злочину и геноциду, "као да су сами себе побили". 

Пећина

Велиборка Трифковић се сјећа да је са још десетак мјештана села Чемерно била скривена у једној оближњој пећини.

- Напад је почео у 5.20 ујутро и трајао је до 16 часова. Све сам чула, плач, урлике и јецаје, а кад смо потом дошли, ништа живо нисмо затекли. Није остала жива ни мачка. Људи су дављени, клани, жене силоване, а све су то урадиле наше комшије које су нам долазиле у кућу - каже Велиборка и додаје да су јој убијени муж и отац у том селу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.