Сјећања на ђачке бањалучке Учитељске школе дане оживјела након 55 година

Бањалука - Од око 120 матураната некадашње Учитељске школе у Бањалуци који су давне 1963. године примили дипломе, њих 21 окупило се након пет и по деценија да оживе сјећања на ђачке дане.

Упркос томе што је било и оних који се од тог времена нису ни срели ни чули, носталгично присјећање средњошколских несташлука свима је протекле суботе измамило осмијех. Како би евоцирали догодовштине са бившим школским друговима с којима су прије више од пола вијека дијелили добро и зло, многи су прешли хиљаде километара и у Бањалуку стигли из далеке Норвешке, Црне Горе, Хрватске.

Причају да је након завршетка средње школе свако отишао својим путем. Једни су се одлучили за студије, други срећу потражили у брачном животу, а трећи добили посао. Оне који су у септембру те 1963. године сјели за учитељску катедру, углавном у забаченим селима широм БиХ, дочекале су петролејке, шпорети фијакери и скучени станови у школским зградама. Ипак, лоши услови рада нису их омели у намјери да сеоској дјеци улију што више знања и припреме их за живот. Многи од њих остали су у просвјети до краја радног вијека, а оно на шта су посебно поносни су управо њихови ђаци који су постали угледни стручњаци у разним областима.

Иако већ у позним годинама, сви кажу да се осјећају младим и полетним, те углас поручују да ће доћи и на 60. годишњицу матуре. Најзаслужнији за скуп својих бивших школских другова је Никола Гојковић који је успио да пронађе њихове адресе и бројеве телефона. Присјетио се свих лијепих успомена које их вежу нераскидивим нитима.

- Учитељска школа је била нешто посебно. Припремали смо се за рад са дјецом и проводили стотине непроспаваних ноћи учећи. Владала је велика озбиљност, кодекс облачења је био јасан, нисмо могли долазити свакако обучени, као што то раде данашња дјеца. Велики број ђака је био у Савезу комуниста, одлазили смо на радне акције и били за све способни - прича Гојковић. Додаје да су ђачке дане проводили и на игранкама, уз плес и пјесму.

- Када бих поново бирао професију, изабрао бих просвјету. Дјеца у учитељу виде идола, а наша ријеч је тада била закон, како за ђаке, тако и за њихове родитеље. Многи ђаци су нас звали кад су се женили и удавали и то су успомене које остају трајно. Ја сам најпоноснији на генерације које сам извео јер су ме многи превазишли. Многи су постали доктори наука, љекари, угледни професори и кад их сретнем, срце ми је пуно - истакао је Гојковић.

На дружење је дошао и Ранко Павловић који је пола радног вијека провео у новинарству.

• Живот ме је водио на разне стране и у просвјети сам провео свега неколико година, због чега ми је посебно драго што сам се присјетио тих ђачких дана. Учитељски позив је веома племенит и ми смо се озбиљно припремали за посао просвјетног радника. Била је част радити са дјечицом и улијевати им знање - додао је Павловић.

Генерација За Понос

Бившим матурантима придружио се и њихов осамдесетседмогодишњи професор Миљко Шиндић.

- Посебно нам је било драго што је са нама био професор Шиндић коме смо били једна од првих генерација када је као младић стигао из Крушевца. На дружењу је истакао да смо били генерација за понос и да је бањалучка Учитељска школа изњедрила можда најбоље генерације просвјетних радника које су дале велики допринос образовању - рекао је Ранко Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.