Системско затирање свих трагова постојања Срба

Све на свијету има свој почетак и крај. Ни живот није изузетак, а када откуца онај последњи час, кроз јецаје и тишину пробијају се ријечи „нека почива у миру“.

Факти 

• Нарастајући случајеви вандализма на српским гробљима и споменицима у Хрватској, ФБиХ и на Косову и Метохији
• У Врбовском уништено више стотина православних крстова, што је изазвало забринутост српске заједнице и потомака упокојених
• Православна гробља у ФБиХ редовно су на мети скрнављења, док починиоци често остају непримећени или некажњени
• Историчари и стручњаци указују на систематско затирање српског културног и верског наслеђа као део политичких и етничких пројеката
• Случајеви уклањања крстова и рушења споменика представљају некажњено етничко чишћење и покушај брисања трагова српског народа
• Представници српских организација у региону позивају на оснивање музеја и културних центара за заштиту српске баштине
• Потребна је интервенција државе Србије и локалних власти како би се спречила даља девастација гробаља и очувало национално културно наслеђе

Међутим, данас у вријеме буђења опасних духова прошлости и на крст и на спомен обиљежје стављене су мете. Посебно ако су испод земље српске кости.

„Оскрнављени споменици на српском гробљу у Зеници“, „Уништени крстови на православном гробљу у Хрватској“, „Нови случај вандализма на Косову и Метохији“ - то су само неки у маси медијских објава које у последње вријеме свједоче, како истичу саговорници „Гласа Српске“, о мржњи према свему што је српско у земљама или дијеловима региона гдје су Срби у мањини.

О жељама која не долазе само од обијесних појединицама већ од политичког врха, с јасним циљем да у коначници буде избрисан и последњи траг да су на адресама икада живјели они који су се крстили са три прста.

Крстови из Врбовског

Последњи случај који је унио узбуркао регион забиљежен је у Хрватској. У Врбовском, наиме, полиција утврђује све околности у вези са уништавањем стотињак крстова старих више вијекова на два православна гробља у том дијелу Горских Котара. Сумња се да су чак одвезени у старо гвожђе.

Врбовско припада Приморско-горанској жупанији. По попису становништва бројало је око 3.500 становника, од којих се 1.200 њих изјаснило као Срби.

Епархија горњокарловачке је упозорила да је крстове уклонила надлежна комунална служба, уз образложење да је ријеч о дотрајалим и оштећеним обиљежјима која су представљала потенцијалну опасност.

Међутим, вјерници и потомци упокојених чији се гробови налазе на тим гробљима изразили су забринутост, наводећи да о планираном уклањању нису били обавијештени и да су поједини крстови били очувани и стабилни.

Од надлежних институција и представника локалне самоуправе затражено је разјашњење околности под којима је дошло до уклањања крстова, као и информацију о томе гдје се уклоњена обиљежја тренутно налазе и на који начин ће бити третирана с обзиром на то да су крстови стари неколико стотина година и представљају споменике културе.

Замјеник градоначелника Врбовског из српске заједнице Милан Мамула је у првим реакцијама навео да су шокирани чињеницом да је неко православна обиљежја и дио традиције и културе Срба тог краја означио као „шиљке који угрожавају безбједност“.

- Православни крстови су, по нашим сазнањима, посјечени крајем јануара. На гробљу на Љубошини је посјечено седамдесетак крстова и девет на Трновој пољани. Зна се да је градски комунални редар изјавио да је служба уклонила те крстове, највјероватније су одрезани „флеком“ и одвезени у старо гвожђе -  изјавио је замјеник градоначелника Врбовског из српске заједнице Милан Мамула за РТС.

Информација да су одсјечени крстови запрепастила је Србе у Врбовском.

- Првенствено су били шокирани мјештани тих насеља када су схватили шта се догодило. Нисмо очекивали да ће се тако нешто дешавати у нашем граду, који је примјер толеранције и доброг живота људи који у њему живе -  навео је Мамула, подсјећајући да је историја металних крстова на том подручју дуга више стотина година те да је био обичај када умре глава породице да се са кола скине велики точак и од њега искује крст.

- Када би преминуо неко други од укућана онда би се скидао мањи точак са кола и од њега се ковао мањи крст - додао је он.

Слике с Косова и намјере ФБиХ

Немиле слике готово свакодневно стижу са Косова и Метохије. О тамошњим српским гробљима као уништеној споменичкој и језичкој баштини у својим књигама је писала доктор филолошких наука и професор Универзитета у Косовској Митровици Митра Рељић, упозоривши почетком ове године да је најприближнији број 100.000 порушених надгробних споменика, али да је то тешко тврдити са пуном сигурношћу.

Прије него што је навела било шта о књизи, поновила је да су гробља света места и, како су пренијели тамошњи медији, цитирала владику Николаја Велимировића који је говорио: Сва блага на нама и око нас не вреде једнога гробља хришћанскога, ни најмањега.

 

Злочин затирања српских гробаља је, поручила је, мотивисан првенствено екстремно националистичким и антирелигијским побудама.

О нападима појединаца или група у БиХ на гробља оних који нису исте вјере као нападачи свједоче подаци које воде одређене организације, али пријаве стижу и Међурелигијском вијећу због слика оскрнављених цркава, џамија, споменика.

Иако су примјери скрнављења забиљежени на све три стране, подаци указују да су православна гробља у ФБиХ далеко чешће на мети оних острашћених те појединаца који и не знају шта раде у односу на забиљежене примјере тог типа у Републици Српској.

Да су права Срба у ФБиХ далеко мања у односу на она која припадници друга два конститутивна народа у БиХ имају на територији Републике Српске, већ дуже упозоравају из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

У ФБиХ, наиме, постоји око 1.100 локација са православним гробљима. Срби, који најчешће за празнике обилазе гробља, често буду изненађени призором који их дочека.

Подаци указују да у просјеку барем једном мјесечно долази до скрнављена објеката и православних гробаља у ФБиХ. Споменици већ су рушени, између осталог, у насељима надомак Зенице, Какња, Лукавца, Вакуфа, Бихаћа, Грачанице, Живиница, Калесије, Кладња, Тузле, Маглаја, Бановића, Олова, Тешња, Травника, Хаџића, Илијаша те Бусоваче, Сарајева, Мостара, Ливна, а из Одбора стоје иза тврдње да нема општине у Федерацији гдје нису рушени православни споменици.

Починиоци вјерских и национално мотивисаних кривичних дјела, с друге стране, готово никада нису пронађени, а надлежни тврде и да велики број напада на православна гробља није дио малољетничке делинквенције, него општег амбијента гдје је православље постављено као противник другим религијама.

У маси немилих сцена, остало је скрнављење гробља у Трновцу у Тузли, гдје су 24 крста извађена из постоља и окренута наопачке, а три стара камена крста преврнута на земљу.

Осим гробаља, на мети вандала су и вјерски објекти. Упечатљив примјер је девастирање Саборна црква Свете тројице у Мостару прије неколико година када су оштећени каблови, а светиња остала у мраку.

Међутим последњих година у ФБиХ, а у оквиру хармонизације земљишњих књига, долази до, како упозоравају представници Срба, до тога да се плански српска имовина отима и уписује на локалну заједницу на чијој територији се налази или подводи и под такозвану „државну имовину“. Та судбина је задесила и српска православна гробља.

Брисање трагова

Историчар Милош Ковић за „Глас“ каже да је на Косову и Метохији готово свакодневно уништавање и сакраментација српских гробаља, додајући да се то догађа и на другим подручјима на територији некадашње југословенске државе.

- Процесом разбијања Југославије и поделе српског народа на различите државе, нашао се на великим искушењима. На првом месту је био страшни рат. Али и када је рат завршен, наставило се са асимилацијом и затирањем трагова српског народа. Јасно је да се иза свега крије политички пројекат с циљем да српски народ нестане са тих простора. То је оно што се у политици, науци и јавном животу назива геноцидом - рекао је Ковић, појашњавајући да се процеси геноцида закључују тако што се бришу трагови постојања једног народа.

- Најстрашнији пример је територија северне Америке где је извршен највећи геноцид у историји човечанства над староседеоцима. Дакле, после физичког уништења и протеривања једног народа долази на ред његова асимилација, која је најчешће присилна, а после тога се на крају бришу сви трагови. Гробља су један од таквих трагова – категоричан је Ковић.

Однос према гробљу спада у најосновније цивилизацијске вриједности.

- Без обзира на веру и идеолошка уверења тешко је разумети мотив онога ко руши гробно место и просто нема речи којима би се такво поступање довољно могло осудити. И то сведочи о онима који такве ствари раде, али није реч само о појединцима већ очигледно ширем пројекту затирања српског народа – категоричан је Ковић. 

 

Таквих људи, који такве ствари раде, додаје, има у сваком народу.

- Али је поента да је такво поступање некажњено, а то фактички значи и подршку државних органа, а онда све то сведочи и о државној политици. На Косову и Метохији имамо парадржаву, говоримо и о догађајима у ФБиХ, у Загребу. Ћутање је знак одобравања - истакао је Ковић.

Нажалост, страсти у нашем региону се не стишавају.

- Уколико не буде реакције и ово не буде заустављено, наставиће се. Када је реч о уништавању српских гробаља имате књиге професорке Митре Рељић која је детаљно обрадила и пропутовала готово сва гробља на Космету те и пописала срушене споменике, имена и презимена која су стајала на њима. На тај начин се чувају од заборава и недозвољава заборав таквог злочина који је почињен над мртвима. На нама је да бележимо, памтимо, али и повлачимо све потезе да би се то зауставило. Владе Српске и Србије, у оквирима својих могућности, па и Црне Горе тако где Срби имају утицаја, морају да реагују на десакранизацију гробова као на злочине над припадницима српског народа – закључио је Ковић.

Системски процес

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта упозорава да све чему свједочима јасно указује на то да у Хрватској и ФБиХ траје смишљени процес отимања српског насљеђа с циљем да се преименује у хрватско и бошњачко или чак уништи.

Линта је за „Глас“ рекао да хрватске и бошњачке институције раде на грубом фалсификовању свега што је српско с циљем да се затре, почевши до српског језика и ћирилице, а тиме и српски народ на том подручју.

- Присвајају се стари српски споменици и обичаји, својатају се српски јунаци, научници, писци и други познати и проглашавају Хрватима и Бошњацима. Слична ситуација је у Црној Гори, Сјеверној Македонији и Албанији - рекао је Линта.

Осврнуо се и на последњи случај из Врбовског.

- То је само један доказ систематског уклањања трагова вишевјековног присуства српског народа на подручју Хрватске. У питању је злочин против мртвих Срба, јер се плански затиру српски гробови – навео је Линта.

То мишљење дијели и предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић. У свему види наставак политике која датира од 1933. године па све преко 41, 91. године до данас.

- Никада било теже и опасније за живјети у Хрватској него данас. Свједоци смо и концерата Томпсона у Загребу, у Широком Бријегу - рекао је Жарковић за „Глас“.

Ово би, како је рекао, био амандман на спорни закон којим је у Хрватској озакоњено рушење, на првом мјесту, српских споменика који им „боду очи“.

- Све што је српског из бивших и садашњих времена они желе да као гумицом избришу. Као да никада није постојало. Просто се то не може схватити. Коме могу сметати метални крстови и да их при томе још према информацијама спаљују. То је класично етничко чишћење свега што је и живо и мртво, а православно – истакао је Жарковић, додајући да истовремено споменике са јасним усташким знаком, чак и у Српској, нико не дира. 

Музеј

Миодраг Линта сматра да је од националног значаја да Србија оснује посебну државну институцију, како је то звано, својеврсни музеј Срба из региона који би чувао то насљеђе. Он је навео да би, у оквиру музеја, постојао већи број културних центара Срба - из Крајине, Републике Српске, ФБиХ, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Словеније, Албаније.

- Србија има обавезу да штити културну баштину српског народа у региону, да се залаже да досљедну примјену међународних конвенција о заштити материјалног и нематеријалног културног насљеђа изван ње, а посебно је важно да се заштити културна баштина Срба у државама у којима Срби више не живе или живе у веома малом броју због етничког чишћења или из других разлога – поручио је Линта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.