Септембар доноси олују у еврозони

Лондон - Послије летњих одмора и августовског затишја, септембар би званичницима еврозоне могао да донесе много веће бриге и "врућ" повратак на рад, оцјењује угледни лондонски недјељник "Економист".

Изгледи да Грчка остане без готовине и напусти еврозону, продубљење проблема у Шпанији, мучни избори у Холандији, противљење у Њемачкој дубљој интеграцији у еврозони - све би то могло да значи да ће јесен 2012. одредити судбину евра.

Доласком септембра крах грчких јавних финансија постаће све очигледнији.  Да не би банкротирала, Грчкој су неопходне и нове мјере штедње и још новца, што би се могло показати као политички немогуће оствариво.

- Атини су већ одобрена два пакета за спасавање и њени огорчени кредитори нису вољни да обезбиједе и трећи, поготово не онај који би од њих захтијевао да Грчкој опросте велики дио дуга - указали су аналитичари "Економиста".

Када је ријеч о Њемачкој, њени политичари већ дебатују о томе када би Грчку требало избацити из еврозоне. Многи, међутим,  страхују да би и друге слабе медитеранске земље могле да пођу стопама Грчке и да би изласком те земље - "Грекситом" услиједили "Шпегзит", "Портегзит" или "Италегзит".
У Шпанији су трошкови задуживања у јулу скочили изнад алармантних 7,5 одсто и одлука еврозоне о позајмљивању Мадриду 100 милијарди евра за спасавање њених банака није смирила страховања. Упркос порицањима, Шпанији би, ипак, могла да  затреба пуна помоћ за спасавање до краја ове године.
Озлојеђеност због спасавања великих дужника све је већа, нарочито у Холандији, али чак и ако би Холандија могла да се убиједи да обезбиједи нову помоћ, фондови еврозоне за спасавање и даље не би били довољни за спасавање и Италије и Шпаније. Наиме, садашњи привремени Европски фонд за финансијску стабилност (EFSF) већ остаје без новца, а формирање новог, сталног Европског стабилизационог механизма (ESM), угрожава Њемачка. Ако чланице еврозоне не буду пристале да издвоје довољно новца за спасавање слабих економија, пажња ће се неумитно окренути ка ЕЦБ.

Атина

Грчки министар финансија Јанис Стурнарас рекао је јуче да је Атина посвећена реформама које су за њу од виталног значаја за избјегавање банкрота. Он је упозорио да ће сљедеће седмице бити кључне за будућност евра.

Стурнарасови коментари објављени су пред састанке са званичницима такозване тројке, коју чине ЕУ, Европска централна банка (ЕЦБ) и Међународни монетарни фонд (ММФ), о мјерама штедње у буџету неопходним за ослобађање сљедеће транше помоћи.

Тројка захтијева нове мјере штедње у буџету за додатних 11,5 милијарди евра како би у септембру ослободили траншу од 31,5 милијарди евра која је дио посљедњег пакета помоћи за Грчку вриједног 130 милијарди евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.