Septembar donosi oluju u evrozoni

London - Poslije letnjih odmora i avgustovskog zatišja, septembar bi zvaničnicima evrozone mogao da donese mnogo veće brige i "vruć" povratak na rad, ocjenjuje ugledni londonski nedjeljnik "Ekonomist".

Izgledi da Grčka ostane bez gotovine i napusti evrozonu, produbljenje problema u Španiji, mučni izbori u Holandiji, protivljenje u Njemačkoj dubljoj integraciji u evrozoni - sve bi to moglo da znači da će jesen 2012. odrediti sudbinu evra.

Dolaskom septembra krah grčkih javnih finansija postaće sve očigledniji.  Da ne bi bankrotirala, Grčkoj su neophodne i nove mjere štednje i još novca, što bi se moglo pokazati kao politički nemoguće ostvarivo.

- Atini su već odobrena dva paketa za spasavanje i njeni ogorčeni kreditori nisu voljni da obezbijede i treći, pogotovo ne onaj koji bi od njih zahtijevao da Grčkoj oproste veliki dio duga - ukazali su analitičari "Ekonomista".

Kada je riječ o Njemačkoj, njeni političari već debatuju o tome kada bi Grčku trebalo izbaciti iz evrozone. Mnogi, međutim,  strahuju da bi i druge slabe mediteranske zemlje mogle da pođu stopama Grčke i da bi izlaskom te zemlje - "Greksitom" uslijedili "Špegzit", "Portegzit" ili "Italegzit".
U Španiji su troškovi zaduživanja u julu skočili iznad alarmantnih 7,5 odsto i odluka evrozone o pozajmljivanju Madridu 100 milijardi evra za spasavanje njenih banaka nije smirila strahovanja. Uprkos poricanjima, Španiji bi, ipak, mogla da  zatreba puna pomoć za spasavanje do kraja ove godine.
Ozlojeđenost zbog spasavanja velikih dužnika sve je veća, naročito u Holandiji, ali čak i ako bi Holandija mogla da se ubijedi da obezbijedi novu pomoć, fondovi evrozone za spasavanje i dalje ne bi bili dovoljni za spasavanje i Italije i Španije. Naime, sadašnji privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) već ostaje bez novca, a formiranje novog, stalnog Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), ugrožava Njemačka. Ako članice evrozone ne budu pristale da izdvoje dovoljno novca za spasavanje slabih ekonomija, pažnja će se neumitno okrenuti ka ECB.

Atina

Grčki ministar finansija Janis Sturnaras rekao je juče da je Atina posvećena reformama koje su za nju od vitalnog značaja za izbjegavanje bankrota. On je upozorio da će sljedeće sedmice biti ključne za budućnost evra.

Sturnarasovi komentari objavljeni su pred sastanke sa zvaničnicima takozvane trojke, koju čine EU, Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarni fond (MMF), o mjerama štednje u budžetu neophodnim za oslobađanje sljedeće tranše pomoći.

Trojka zahtijeva nove mjere štednje u budžetu za dodatnih 11,5 milijardi evra kako bi u septembru oslobodili tranšu od 31,5 milijardi evra koja je dio posljednjeg paketa pomoći za Grčku vrijednog 130 milijardi evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.