Семберцима приоритет заштита Громижеља

БИЈЕЉИНA - Семберци су након открића да у мочвари Громижељ код Великог Села и Раче живи раритетна риба Умбра крамери, у народу позната као мргуда, предузели низ мјера и активности да би трајно заштитили то подручје.

Тако је одржана оснивачка скупштина Удружења за заштиту флоре и фауне "Громижељ", а ускоро би требало да почне и утврђивање граница заштићене зоне. Мјештани Великог Села организовали су акцију уклањања отпада из Громижеља.

Посла на заштити ове мочваре, кажу, биће много, али су се обрадовали због тога што се ради на заштити овог подручја и што је њихов крај преко ноћи постао познат.

- До сада смо били у запећку, скоро заборављени, упркос томе што смо само два километра од магистрале Бијељина - Рача. Сада свакодневно у село долазе научници знатижељници. Ми сељаци нисмо ни знали какав драгуљ имамо у завичају - с поносом прича пољопривредник Миливоје Томанић.

Професор Миленко Ћурчић који је први утврдио постојање мргуде у Громижељу и који је изабран за предсједника Управног одбора "Громижеља" нагласио је да је Удружење прво одлучило да заштити мргуду, али да се испоставило да треба да заштите и дрвеће црне јохе или јошику, затим птице, ријетке биљке које потичу још из времена Панонског мора и сву мочвару.

- Мочвара је једна од ријетких равничарских тресетишта у Европи. Наједном се, ето, накупило доста разлога да морамо брзо дјеловати, па зато не смијемо губити драгоцјено вријеме, каже - Ћурчић.

Додао је да су неки мјештани околних села навикли да лове дивље патке и хватају рибу у Громижељу, па им се не допадају мјере заштите.

- Ипак, истрајаћемо. Најважније је то што су нас добри домаћини подржали. Помоћ нам је обећана и из републичких и општинских институција, па сам сигуран да ће мочвара Громижељ бити сачувана - каже Ћурчић.

Човјек који је први уловио мргуду, професор физичке културе из Бијељине Жарко Викић, истиче да је поред мјера заштите, кључни посао да се обезбиједи доток чисте воде у мочвару, а тренутно је најнижи водостај у Лакетића виру, у коме живи мргуда.

- Значајно је и да власнике обрадивог земљишта око мочваре научимо да амбалажу од хемикалија које користе у ратарству не бацају у вир. Већ на прољеће Громижељ би требало да  изгледа потпуно другачије него сада - каже професор Ћурчић.

Удружење

У Управни одбор удружења за заштиту флоре и фауне "Громижељ" изабрани су људи који су веома заинтересовани за то да ова мочвара добије статус који јој припада. Чланови су му угледни Семберци: факултетски професори, научници, јавни и политички радници, љекари и један пољопривредник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.