Седам деценија од славне битке на Сутјесци

Фоча - Полагањем вијенаца и цвијећа на Централном спомен-обиљежју на Тјентишту у петак је обиљежено 70 година од битке на Сутјесци, у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.356 партизана.

Предсједник Одбора и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић рекао је да ће Влада РС учинити све да овај важан датум никада не падне у заборав.

- Влада РС ће наставити да указује на вриједне тековине антифашистичке борбе и да шири идеје борбе против фашизма, трајно ће његовати сјећање на дивно херојство, жртвовање људи који су одлучили да се боре за праведније и другачије друштво. Сутјеска увијек може да послужи као светионик када нам понестане инспирације да вјерујемо у љепше и боље вријеме - рекао је Ђокић.

Битка на Сутјесци карактеристична је и по томе што је број фашистичких снага био неупоредиво већи, а 127.000 војника настојало је да уништи у обручу око 16.000 партизана.

Више од седам хиљада гробова је овдје остало, а још више је било рањених.

- Ова битка је била врло тешка, непријатељ је довукао армију, авијацију, војску добро ухранио, обуо, а то све ми из НОБ-а нисмо имали. Нису успјели само зато што је партизанске снаге красила одлучност и висок морал да дођу до циља и побиједе. Замјерам представницима борачке организације из Хрватске и ФБиХ што се нису одазвали да заједно обиљежимо овај догађај - рекао је предсједник СУБНОР-а РС Благоје Гајић, учесник борбе на Сутјесци.

Актер најславније битке био је и 90-годишњи Душан Самарџић из Рогатице, као припадник Вучевске чете.

- Најгори су били авиони, једни дођу, други за њима. Дошао сам да видим мало и подсјетим се свега. Тада сам имао двадесет година, а био сам и рањен. Само је јака воља, вјера у слободу превагнула - прича Самарџић.

Обиљежавању значајног јубилеја битке на Сутјесци присуствовало је више стотина људи, а уприличен је пригодан културно-умјетнички програм.

Пролетерска бригада

Као седамнаестогодишњак, Ђорђе Вујак из Љубовије борио се на Сутјесци као припадник ИИ пролетерске бригаде.

- Имао сам 17 година, био сам рањен и тифусар, али смо све издржали, јер нисмо имали куда. Нијемац је био свуда око нас. Строга дисциплина је била, поштовао се договор, јело се било шта, више смо гладовали. Кад смо прешли преко пута Калиновик - Фоча, то је био крај и даље сам догурао до Сремског фронта - присјећа се Вујак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.