Саван Божић из Лакташа 154 пута даровао крв

ЛAКТAШИ - "Будите сигурни да ћу поново дати крв!" Тако је након двије операције карцинома дебелог цријева, прије три године говорио шесдесетогодишњи Саван Божић.

Његове ријечи обистиниле су се ове 2008. године. Два пута је даровао крв. Тиме је свој лични рекорд повисио на 154 давања крви, о чему довољно говори осам златних плакета Црвеног крста из Лакташа, Градишке и Ријеке и сребрни крст БиХ.

- Оптимиста сам по природи. Ниједног тренутка нисам размишљао о својој болести већ о томе како да у моју другу породицу, под којом подразумијевам добровољне даваоце крви, привучем и оне којих до сада ту нема. Мислим на оне који имају добро плаћена радна мјеста и који не размишљају о материјалној егзистенцији. Наиме чињеница је да добровољно давалаштво крви остављено великој армији незапослених и онима који размишљају као и ја како да преживе од мјесеца до мјесеца - прича Божић.

Међутим, истиче Божић, њихова највећа награда је та што су добровољни даваоци крви најздравији дио становништва.

- Када би други знали да даровањем крви јачају и обнављају властито здравље већ би нам се одавно придружили. Мени су рецимо приликом прве операције заборавили извадити газу из стомака, али нисам добио сепсу. Моја крв јача од свих болести и од антибиотика. То су показали посљедњи љекарски налази - каже Божић.

Саван Божић је први пут дао крв 1966. године у Градишци. Убрзо након тога у Ријеци, гдје је радио на пословима бродомонтера, дајући крв директно из вене у вену спасио је живот шестогодишњој дјевојчици. Његова крв спасила је животе многима и у Копру, Загребу, Београду, Новом Граду, Бањој Луци, Бјеловару, Сиску, те у више градова у Aустрији, гдје је радио неколико година. Каже најтеже му је било у животу када му је умро син Дарко на чију сахрану није могао доћи јер се борио за властити живот на операционом столу.

- Такав је живот, али се не треба предавати. Пензионер сам и живим са болесном и незапосленом супругом од минималних мјесечних примања. Не тражим помоћ за себе, већ бенефиције за своје другове добровољне даваоце. Крви увијек треба, а ваљда је свима циљ да не пређемо на плаћено давалаштво –рекао је Божић.

Спасавање живота

- Никада не бих продао ни кап своје крви. И данас ми многи, знани и незнани, куцају на врата када им хитно треба крви за њихове најмилије. Шта има љепше од осјећаја да си некоме спасио живот - истиче Саван Божић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.