Самоћа најтеже бреме

ТРЕБИЊЕ - Неочекивано близу буке и вреве градова које зовемо и сматрамо дубоко и неотуђиво својима, на само пар десетина километара од онога што сматрамо срцем града и што плијени наше вријеме и пажњу, упоредо са нашим животима којима често мјеримо свијет око себе, пулсира и траје један други и другачији живот.

Села Петровог и Поповог поља, засеоци на Зупцима и Љубомиру, као и многобројна приградска насеља, готово су сасвим запустјели. У многима од њих, становници би могли на прсте да се изброје. Заборављени од осталих и сасвим сами, при том стари и прилично немоћни, многи од њих живе у оронулим кућерцима црних зидова и урушених кровова, неријетко без струје и воде, на самој ивици егзистенције. Но и поред све биједе и сиромаштва, и поред болести и немоћи које тежак живот и старост носе са собом, сви су ови људи сагласни у једном: од свега је најтежа самоћа.

Већина их нема никога. Пријатељи, и сами су немоћни и тешко покретни, а малобројна родбина живи своје животе. Богато животно искуство и мудрост која из њега извире, нажалост, више никоме нису потребни. Њихове мисли немају прилику да буду преточене у ријечи, остају на нивоу сјећања којима су испуњени њихови једнолични дани и дуге бесане ноћи.

Поједине од ових људи, најтеже случајеве из села око Петропавловог манастира, већ седам година обилазе сестре сваке седмице носећи им нешто неопходних намирница. Ове посјете бар на тренутак прекидају њихова дуга ћутања, и за многе су једина потврда да још увијек постоје, једина прилика да са неким размјене по коју ријеч. Њихово гостопримство је потресно, њихова способност да се обрадују другом човјеку дјетиње чиста. Ономе ко никада није био сам, тешко је објаснити шта самоћа значи.

Суд

Присуство ових људи суд је свијету и времену у коме живимо. Оно је огледало наше човјечности, испит и провјера наше бриге, љубави и осјећаја за другог човјека. Сваки од тих живота права је јеванђелска прича, пред којом не бисмо смјели да затварамо очи ни као појединци, ни као заједница. Старост би морала опет да постане оно што је одувијек и била: круна часног живота и благослов за околину, а не мука и заборав. Ово достојанство, не може да јој поврати нико сем нас самих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.