Само БиХ у региону нема авион за спасавање својих држављана

САРАЈЕВО - За разлику од Србије, Хрватске и Црне Горе, које су летјелицама властитих авио-компанија евакуисале своје држављане из области Блиског истока, БиХ није имала прилику да муњевито дјелује на идентичан начин, јер нема ниједан свој авион.

Државе региона које су евакуисале грађане властитим авионима

• Србија – евакуациони летови компаније Аир Сербиа
• Хрватска – репатријацијски летови за више од 700 држављана
• Црна Гора – летови националне компаније Аир Монтенегро
• БиХ – евакуација уз помоћ других држава и комерцијалних летова

Тако је већ 4. марта евакуациони авион компаније "Аир Сербиа", са 67 путника, који је полетио из Шарм ел Шеика, слетио на Београдски аеродром. Повратак држављана Србије из ратом захваћених подручја организовала је Влада Србије, а на лету је било и држављана БиХ.

Министарство спољних послова Србије

Неколико дана касније, односно 8. марта, Министарство спољних послова Србије је саопштило да је у њиховој те организацији "Аир Сербије", до тада безбједно евакуисано 329 особа и то 67 евакуационим летом из Шарм ел Шеика и 262 летом из Дубаија.

Министарство спољних послова Србије саопштило је јуче, у понедјељак, да је у сарадњи са националном авио-компанијом наставило мисију евакуационих летова још једним безбједно реализованим летом из Дубаија. У саопштењу се наводи да је специјалним летом из Дубаија у недјељу навече безбједно враћено кући 266 путника.

На кога се ослања Хрватска

Хрватска се, при евакуацији својих држављана, такође ослањала на властити ресурс. Организовали су више летова, те до Загреба довезли више од 700 људи.

У Хрватску је тако због америчко-израелског сукоба с Ираном у суботу навече стигао задњи контингент хрватских држављана који су се нашли на подручју Блиског истока. Посљедњим организованим репатријацијским летом у Хрватску је стигло 123 путника, који су претходно боравили у Катару, Кувајту, Бахреину и Саудијској Арабији. У авиону је било и пет путника из БиХ.

На властите ресурсе ослонила се и Црна Гора. Већ 3. марта навече, први авион компаније "Аир Монтенегро" са држављанима Црне Горе евакуисаним из Јордана, Египта и осталих земаља Блиског истока, слетио је на подгорички аеродром.

И док су, дакле, државе у региону по своје држављане слале властите летјелице, БиХ нема такву могућност, јер већ годинама нема сопствени авион.

Немамо властиту авио-компанију

Чак је прије неколико дана и Елмедин Конаковић, министар иностраних послова БиХ, директно признао да ми имамо проблем, јер немамо властиту авио-компанију.

- Земље из комшилука су реаговале зато што имају своје авио-компаније, а наше су појели комарци. Србија и Хрватска могу послати своје авионе, ми тога немамо. Тучемо се на тржишту са великим компанијама које имају цијене које и нису баш тако пристојне, али су околности ванредне - рекао је Конаковић.

Ријеч стручњака

Ален Шћурић, стручњак за авијацију, истиче да национална авио-компанија и те како значи националном авио-саобраћају.

- Када је имате, ви на њу можете утјецати, она ће вам отворити одређене линије које су вама и те како битне. Онда ће вам и цијене летова бити далеко ниже - рекао је Шћурић.

Међутим, додаје он, када сте ви велика држава, онда је имати националну авио-компанију и прихватљиво и битно, као што је, рецимо, случај Србије.

- Чак када сте и релативно велики, имате националну компанију као што је Хрватска, или ако сте туристички јака сила, онда је имате као што је, рецимо, случај у Црној Гори. БиХ није ни туристичка ни велика земља и јако је упитно да ли је треба имати. Имали смо два покушаја националне авио-компаније у БиХ и оба су била тотални фијаско. Имали смо и неколико покушаја приватних компанија па је и то пропало - подсјетио је Шћурић.

Енормни трошкови

БиХ, додаје он, у овом моменту може имати максимално четири авиона у својој националној авио-компанији, а то је премало, јер их треба бар десет да би иоле било исплативо, јер све испод тога ствара енормне трошкове.

- Да бисте покренули националну авио-компанију, требате бар 50 милиона евра. Има ли их БиХ и када ће се они вратити да би се таква инвестиција исплатила? Сви знамо како функционирају такве компаније у БиХ, како се запошљавају људи итд. Ја, искрено, нисам најсигурнији да би то била успјешна прича у БиХ и да би се то БиХ исплатило - појаснио је Шћурић у изјави за "Независне новине".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.