Сабор СПЦ: Патријарх се помолио за Косово

Београд - Литургијом коју је у Саборној цркви служио патријарх Иринеј са 12 епископа означен је почетак редовног прољећног засједања Светог архијерејског Сабора, преноси Б92.

Током литургије патријарх је одржао молитву за успјешност засједања највишег законодавног органа Цркве, а на крају литургије патријарх је одржао бјеседу.

Прво саборско засједање биће одржано по подне.

- Нека Господ благослови рад овог Сабора, али и Цркву која се налази у великом искушењу, као и народ - рекао је патријарх Иринеј поручивши да ће Косово и Метохија остати српско.

Патријарх је замолио Господа да сачува Косово и Метохију гдје се, како је рекао, налазе светиње које су обливене крвљу светих мученика.

- Док је наша љубав и мисао везана за Косово и Метохију оно ће бити и остати наше, као што и јесте било - поручио је патријарх у бесједи након литургије којом је означен почетак прољећног засједања Светог архијерејског Сабора СПЦ.

Он је рекао и да Косово и Метохију чува краљ Стефан Дечански, као и многобројни свети кивоти.

Он је рекао да су архијереји литургијом и чином призивања Духа светога заправо призвали Господа и спаситеља да благослови рад Сабора.

Литургију је служио патријарх са 12 епископа међу којима су били и архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као и рашко-призренски Теодосије.

Упркос различитим најавама о томе шта ће бити теме дневног реда редовног мајског засједања Сабора СПЦ, који данас почиње у Београдској патријаршији, првих неколико дана не треба очекивати ништа спектакуларно јер ће се скупштина архијереја бавити питањима из живота Цркве, речено је Танјугу у Патријаршији.

Извјесно је, међутим, да на дневном реду овог Сабора неће бити иницијатива свештенства више епархија, увређених недавним изјавама премијера Србије Ивице Дачића упућених СПЦ, да се њему и његовим министрима одузму раније додјељена црквена одликовања и признања.

У више епархија Танјуг сазнаје да је потписивање иницијативе у току и да је одзив свештенства наводно велики.

Ипак, према црквеној процедури, та иницијатива ће бити достављена епископима, они ће је потом просљедити Синоду.

У Патријаршији је Танјугу речено да ће питања која највише занимају медије, попут “случаја Качавенда”, иступање архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија и пензионисаног владике Атанасија на београдском Тргу Републике на протесту против бриселског споразума и попуњавање упражњених мјеста епископа у епархијама СПЦ бити теме посљедњих дана засједања.

Митрополит Амфилохије поднијеће Сабору званичну иницијативу да се владика Петар Други Петровић Његош прогласи за свеца, с обзиром на то да је на нивоу митрополије црногорско-приморске већ проглашен за светитеља, а као датум празновања одређен је 19. мај.

Међу темама би могло да се нађе и питање имовине и статуса СПЦ на Косову након потписивања бриселског споразума, затим обиљежавање 1.700 година од Миланског едикта, однос према непризнатој македонској цркви и проблеми у раду појединих епархија.

На дневном реду Сабора ће се свакако наћи и питање судбине суспендованог владике Средње европске епархије Константина Ђокића, против кога је покренут поступак Црквеног суда због вишегодишњег трвења са вјерницима у Њемачкој.

Треба поменути да ће дефинитивни дневни ред Сабора бити усвојен на данашњој првој конститутивној сједници овог највишег законодавног тијела СПЦ.

Сједници по правилу присуствују владике из цијелог свијета.

Поводом спекулација да је пензионисаном владици Атанасију Јевтићу наводно поручено да не долази на сједницу, у Патријаршији кажу да није битно да ли је неко позван или није и да он увијек има начина да Сабору достави свој став о било чему преко надлежног епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија.

Очекује се да ће Сабор заседати најкраће двије седмице, с обзиром на то да ће у петак због “црвеног слова”, а можда и у суботу, бити нерадни дани.

Ово ће бити и прво засједање Сабора од маја прошле године, јер црквена скупштина није, како то правила налажу, заседала прошлог октобра уз образложење да “велих тема” није било, а окупљање архијереја из цијелог свијета кошта.

Будући да се ово засједање одржава само неколико мјесеци од почетка обиљежавања 17 вијекова Миланског едикта, као и да ће централна манифестација бити одржана 6. октобра у Нишу, очекује се да ће то бити и једна од главних тема црквене скупштине.

Туцић: Без судбоносних одлука Сабора, али биће важних тема

Уредник Вјерске информативне агенције Живица Туцић оцијенио је да се на данас започетом Сабору СПЦ не могу очекивати “судбинске одлуке”, али да ће се свакако расправљати о Косову, односима Цркве и државе, као и о аферама у СПЦ.

- У јавности су створена велика очекивања од овог Сабора. Напросто није замисливо да се не размотре односи са државом који су добили неке нове динамике, о Косову, о статусу појединих епископа, канонизацији (Петра Петровића) Његоша, избору нових епископа - рекао је Туцић.

Према његовим ријечима, и Црква жели да оконча изјаве и поступке појединих епископа и да избјегне даљу затегнутост у односима са државом.

- То некако није у духу православља да Црква има конфликт са државом. Мислим да је патријарх Иринеј у више наврата пред Сабор нагласио да између државе и Цркве треба да постоје коректни односи, односно да се, ако већ није реч о хармонији, избегну рећи и поступци који могу да иритирају једну или другу страну - рекао је Туцић.

Он је додао да јавност очекује разрјешење статуса појединих епископа за које је било наведено да су се огријешили или о морал или о нека друга питања.

- Не би требало да се пропусти прилика да се о томе да неко разрешење... Мислим да ће Црква овај пут око тога реаговати и да се то неће померити за следећи Сабор - рекао је Туцић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.