Ромима језик највећа баријера на путу до дипломе

БАЊАЛУКА - Ромска заједница у Српској све је видљивија у различитим областима, али образовање остаје једна од најслабијих карика њихове интеграције и недостижан сан. Језичка баријера и недовољна едукација родитеља главни су разлози што многа ромска дјеца школу напуштају већ у нижим разредима.

Према подацима Министарства просвјете и културе Републике Српске у школској 2024/2025. години у основним школама наставу је похађало 405 ученика ромске националности, а у средњим школама два ученика.

- У текућој школској години евидентирано је 405 ученика Рома у основним школама и четири у средњим школама - навели су из министарства за "Глас Српске".

Додали су да су осмислили и пројекте који имају за циљ да се ромска дјеца задрже у систему образовања, наставе школовање у средњим школама и стекну потребне квалификације.

- "Да, то сам ја" укључује панел дискусије, обуке васпитача и наставника, приручник за рад са дјецом ромске националности, радионице за родитеље и медијску кампању која подстиче свијест о значају образовања. "(По)стојим и ја" укључује водич за васпитаче, наставнике, родитеље и дјецу о традицији и култури Рома - казали су из министарства.

Дефектолог Дневног центра "Отахарин" из Бијељине Јована Милановић казала је за "Глас" да је језик највећа препрека зашто дјеца ромске националности одустају од школовања још у нижим разредима.

- Доста дјеце крене у основну школу, али већина их, након што пређу у више разреде, одустане и не дође до краја школовања. Због тога, на годишњем нивоу једно до двоје ученика ромске националности заврши основну школу - истакла је Милановићева.

Према њеним ријечима, када је у питању Бијељина, највећи проблем је непознавање српског језика када крену у школу, гдје су одмах у заостатку и то је главни разлог зашто одустају од образовања.

- Знају само ромски језик, јер нико од рођака или родитеља не зна други језик. Док не крену у школу, та дјеца немају прилике да чују српски језик те у школу долазе без предзнања и аутоматски заостају за градивом. Незгодно им је да уче на језику који не познају - појаснила је Милановићева.

Истакла је да на седмичном нивоу имају састанке са родитељима гдје указују на важност образовног система док са дјецом имају радионице па им помажу да напишу задаћу или нешто уче.

- То је један од начина да савладају школско градиво и да буду у рангу са својим вршњацима. Родитељи су углавном неписмени и не могу да помогну дјеци у савладавању поменуте препреке - додала је Милановићева.

Социолог Владимир Васић навео је да као друштво треба да уклонимо предрасуде и баријере о људима који су друге боје коже, који се разликују по било чему.

- Институционално треба да рјешавамо овај проблем, као и социјалну инклузију националних мањина. Породице такође имају озбиљан задатак у социјализацији и васпитању дјеце, а то је да их усмјеравају ка томе да нисмо сви исти и да ће кроз живот наилазити на другачије људе - казао је Васић за "Глас" и додао да не треба одрастати и живјети са предрасудама.

Хуманост

Савез националних мањина Републике Српске организоваће Смотру културног стваралаштва националних мањина под називом "Све мањине за мале хероје".

- Смотра је заказана за 24. октобар са почетком у 18 часова, а биће одржана у  Спортској дворани "Центар" у Бањалуци. Учествоваће 11 националних мањина. Сва прикупљена средства биће додијељена Удружењу родитеља дјеце обољеле од малигних болести "Искра" из Бањалуке - рекао је предсједник Савеза националних мањина Српске Фрањо Ровер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.