Родољуб Ђурић, један од ријетких власеничких казанџија

ВЛAСЕНИЦA - У власеничком крају и ове јесени се ријетко може видјети потпаљени ракијски казан, око којег се окупљени домаћини "такмиче" чија је "шљива" најбоља. Још је мање оних који посједују ову "веселу машину", а међу ријетким казанџијама је педесетпетогодишњи Родољуб Ђурић.

У његовом казану минулих година крчкала се шљива, јабука, дуња, џанарика, а каже да је у многим домаћинствима испекао хиљаде литара ракије.

- Ове године у власеничком крају шљива је слабо родила. Печем лозу-траварицу, од грожђа, које сам откупио или добио са чокота. Грожђе је, за разлику од шљиве, добро родило и упркос великој надморској висини, захваљујући топлом љету, лијепо сазрело. Лоза од планинског грожђа биће веома добра - рекао је Родољуб, контролишући неизбјежним "градом" јачину из луле казана исцуриле ракије.

Он каже да је овај посао традиција у његовој породици, а још из дјечачких дана памти како се некада правила ракија.

Родољуб се присјећа да су се некада користили мали казани од тридесетак литара, који су се звали "чучавци" или "поточаре".

- Крајем педесетих година донесен је закон о контроли печења ракије, којим је ова дјелатност била готово забрањена. Aли, људи су се присјетили и ракију пекли у малим казанима на скровитим мјестима, у илегали. Пошто је за печење ракије неопходна вода, то се радило у шуми покрај потока, па је било случајева да поред једног потока и по 20 домаћина потпали своје "чучавце", који су тих година добили назив "поточаре" - присјећа се Родољуб времена када је као дјечак помагао свом дједу. Од ступања на снагу нових закона којима се регулише производња и промет алкохола, прича нам казанџија Ђурић, све је мање домаћина које су своје каце напунили воћем и који спремају ком за печење ракије.

- Казанџије ће преживјети, с тим да ће они који желе да се озбиљно баве овим послом морати да се прилагоде прописаним стандардима и закону, али и будући рад "поточара" је сасвим извјестан - завршава нам причу поред "веселе машине" Родољуб Ђурић.

Пет тона кома

Родољуб каже да су многе казанџије већ одустале од печења ракије.

- До сада сам са својим казаном домаћинима у Власеници ракију годишње пекао и од пет тона кома. Тако је сваке сезоне из казана излазило по пола тоне ракије. Како је кренуло ове јесени, не вјерујем да ће кроз казан проћи више од двије тоне кома - истакао је Родољуб.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.