Робинзон Крусо на ријеци Сави

КОЗAРСКA ДУБИЦA - Готово свакодневно чујемо неког да каже да му је "доста свега" и да би "најрадије побјегао на неко пусто острво", али су сва, изгледа, већ одавно заузета, па је Миленко Бањац из Козарске Дубице побјегао на ријеку Саву.

- Он је у Градини, тамо иза Спомен-подручја. Лако ћете га наћи - рекао је Срни Миленков познаник из Козарске Дубице.

Мало прије граничног прелаза између БиХ и Хрватске путоказ опомиње да се скрене десно. Када се испред указао неки уски макадамски путељак, могло се претпоставити да је дубички Робинзон Крусо ту негдје.

У једном шумарку камп-кућица. Ништа осим тога у околини није давало било какве знакове живота.

Мали пас - чешки мишар - лајањем је пожелио добродошлицу гостима. На улазу у камп, из којег је са радија допирала нека весела народна пјесма, стајао је низак, мршав, црномањаст бркајлија. Са његове жуте мајице смијешио се Че Гевара.

Његова кућа је под ведрим небом, у једном шумарку на самој обали Саве. У дневној соби - између танких стабала врбе - дрвени сто и клупе увијек су, изгледа, спремни за госте. На столу флаша љуте козарачке шљивовице и неколико чашица.

Неколико корака даље, разапета између два дрвета, висила је плетена мрежа у којој се често уљуља и успава дубички Робинзон.

Камп-кућица, у коју се улази из дневног боравка, Миленкова је спаваћа соба. Купатило му је ријека Сава, иако - како рече - често, поготово зими, оде код пријатеља да се окупа. Ту, низ стрму обалу Саве силази се у Миленково пристаниште, гдје су усидрена два моторна чамца.

- Овдје ја живим ево већ пет година и никада се не бих вратио у цивилизацију. Имам лијепу породичну кућу у Козарској Дубици, у којој сада нико не живи. Мој брат и снаха оду понекад тамо, провјетре кућу и засију мало баште. Ја горе не мислим да се враћам, јер ми је овдје сто пута љепше - прича Миленко.

Он је додао да га ријека Сава, којом свакодневно крстари у свом моторном чамцу, храни, обува и облачи. Прода, једноставно, рибу коју улови и онда купује што му је потребно. Чамцем иде у продавницу и на извор по воду и, наравно, у риболов.

Болница

Миленко је некада радио у својој браварској радионици код куће у Козарској Дубици. Једног дана завршио је у болници. Оперисали му панкреас и, како рече, једва је остао жив. Љекари су му тада савјетовали да из темеља мијења начин живота.

Миленко је то озбиљно схватио. Оставио је алкохол и лумперај по кафанама. Са рођаком Илијом кренуо је у риболов и тако остао на ријеци. Од тада се више не враћа кући. Тамо га нико не чека. Нема жену ни дјецу, а отац је умро 1992. године. И од тада Миленко живи сам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.