Ризница српске православне цркве Светог пророка Илије у Задру: Тријумф вјере, љепоте и доброте

Сандра Кљајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Ризница српске православне цркве Светог пророка Илије у Задру: Тријумф вјере, љепоте и доброте

Српска православна црква Светог пророка Илије са својом богатом и по много чему јединственом ризницом један је од симбола и највреднијих споменика Задра.

Црквено умјетничко благо, чија је вриједност непроцјењива, сачувано је захваљујући заједничком раду и љубави према љепоти и добру, а посљедњих неколико година опет је доступно јавности након што је дуже од деценије било зазидано унутар цркве.

Зазидано благо

Бурна историја цркве и ризнице почела је још 1548. године када је задарски кнез уступио православним Грцима постојећу средњовјековну цркву Светог Илије. У другој половини 16, те у 17. и 18. вијеку у Задар пристиже све више Срба православаца који преузимају управљање црквом, а стара и неодговарајућа црква срушена је и 1773. године на њеном мјесту подигнута нова. Од 15. до 19. вијека у цркви је сакупљена збирка разноврсних црквених експоната непроцјењиве вриједности, а највише је било икона. У бомбардовању у Другом свјетском рату многе иконе су пропале, али добар дио збирке ипак је сачуван и ризница је први пут отворена 1984. године.

Почетком рата у бившој Југославији, средином 1991. године, у страху од крађе, свештеници су прије напуштања Задра збирку зазидали на скривено мјесто у цркви. Збирка је остала нестручно затворена пуних 13 година, па су многи предмети пропали. Предмети који нису били зазидани покрадени су.

Рестаурација

Отварање ризнице и рестаурација предмета почели су доласком свештеника Петра Јовановића у Задар, на службу у цркву Светог Илије.

Позвани су стручњаци, еминентни украјински и хрватски конзерватори са Миљенком Домијаном на челу, коме је лани Свети архијерејски синод Српске православне цркве додијелио Орден светог Саве за рад на очувању вјерског и културног насљеђа СПЦ у Далмацији.

Рестаурација предмета, која је према ријечима Јовановића била веома тежак и мукотрпан посао, трајала је око пет година и 17. маја 2013, након 22 године, ризница је опет отворена за јавност.

Осим оних који су били зазидани, у цркви су се опет нашли и бројни други предмети који су нестали за вријеме протеклог рата. Јовановић, који је након 17 година службе 2014. отишао у пензију, неријетко је пред вратима цркве проналазио иконе, разне сакралне предмете и вриједне књиге. Три вриједне иконе, уља на платну, освануле су четири дана након католичког Божића 2010. у раним јутарњим часовима пред вратима цркве. Било је случајева и да се грађани сами појаве и врате неки предмет из цркве уз образложење да су га чували, па је Јовановићу једна жена вратила вриједну књигу стару неколико стотина година. Прије неколико година двије мање иконе Интерпол је пронашао у Трсту, а икону светог Николе из 18. вијека пронашла је задарска полиција.

Предмети у ризници

Сви који одлуче да посјете ову цркву, смјештену у строгом центру старог града, данас у ризници могу да виде бројне иконе, литургијске предмете, крстове, свете књиге, рукописе, путире, кандила, црквену одежду те занимљиву збирку антиминса отиснутих на платну техником дрвореза или бакрописа.

Најбројније и највредније су иконе, којих има тридесетак и које чине једну од најзначајнијих збирки те врсте на подручју Епархије далматинске. Уз Христову, ту су иконе пресвете Богородице и бројних светаца, укључујући и светог Илију.

Сви предмети настајали су од 15. до 19. вијека у млетачким, италокретским, српским и руским радионицама.

Колика је вриједност ризнице најбоље је приликом њеног отварања 2013. године објаснио епископ далматински Фотије истакавши да нам иконе и свештени предмети указују на други пут - пут свјетлости, пут добра, пут крста, који је савршени израз љубави према Богу и ближњем.

- Дај Боже да се сви будући посјетиоци ове задарске ризнице надахњују тим вриједностима, које дају и враћају смисао људском животу уопште, па и свијету у којем живимо - истакао је владика Фотије.

Књиге

У цркви је сачуван и значајан број богослужбених књига штампаних у Венецији, Москви и Будиму од којих је већина изложена. Ту су и српске и грчке рукописне књиге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.