Радознали и будни на свом духовном путу

ТРЕБИЊЕ - Друга по реду Љетна духовна школа у Херцеговини, симболичног назива "Пут у Емаус", која је окупила око 40 студената, одржана је од 3. до 9. августа у Требињу уз благослов митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија.

Овај програм, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске, кроз богословска и историјска предавања, обилазак светиња, литургијски живот и разговоре са свештенством омогућио је младима да упознају духовно и културно насљеђе Херцеговине и преточе јеванђелске истине у своју свакодневицу.

Први дан Духовне школе отпочео је већ на путовању од Београда ка Требињу посјетом манастиру Добрун и Андрићграду те упознавањем студената са културноисторијском важношћу ових локалитета за српски народ, док је други дан започео литургијским сабрањем у Саборном храму у Требињу, гдје је митрополит Димитрије охрабрио младе да буду радознали и будни на свом духовном путу.

Након посјете Музеју Херцеговине дан је настављен обиласком манастира Тврдош, поклоњењем гробу владике Атанасија и обиласком манастирских винских подрума, а завршен је вечерњим богослужењем у манастиру Дужи и предавањем настојатеља оца Теофила на тему "Христос у другом обличју".

Сљедећег дана послије литургије у Петропавловом манастиру игуманија Павла је говорила студентима о монашком животу, послушности и служењу. У Задужбини "Кнез Мирослав Хумски" директор Павле Ратковић представио је научноистраживачки рад ове установе, а посебно одушевљење изазвала је могућност прелиставања фототипског издања Мирослављевог јеванђеља. У послијеподневним часовима уприличена је посјета манастиру Завала, гдје је отац Марко приближио значај овог духовног центра за Попово поље и подсјетио на чињеницу да се у овој светињи школовао будући Светитељ Василије Острошки.

На дан празника Светих пребиловачких мученика, студенти су учествовали у свенародном сабору у Храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Окупљенима се бесједом обратио епископ јужно-централноамерички Кирило, поручивши да се вјерници не окупљају ради пребројавања жртава и освете, већ ради утврђивања у љубави и истини. Послије разговора о духовном животу са игуманом Данилом у манастиру Житомислић, дан је закључен обиласком Мостара и Музеја у Владичанском двору. Посјета Мостару настављена је и сутрадан па су послије литургије у Старој цркви, студенти обишли и Саборну цркву те гроб пјесника Алексе Шантића. У манастиру Мркоњићи студенти су имали прилику да се поклоне моштима Свете Ане, мајке Светог Василија Острошког. Том приликом су игуманија Павла те свештеници Мирослав и Никола подијелили драгоцјена сјећања о обнови црквеног живота, ратним годинама те владици Атанасију. У вечерњим часовима студенти су обишли Херцеговачку Грачаницу и чули предавање оца Дражена о тумачењу библијског текста на примјеру "Путовања у Емаус".

Стицање нових сазнања настављено је и у Дубровнику, гдје је послије литургије у Цркви Благовјештења Господњег и обиласка града отац Владан Перишић одржао предавање те свим студентима подијелио збирке "Дубровачких бесједа".

Своје утиске о предавањима подијелио је Бошко Ћурчић, мастер студент на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, осврнувши се на бројне поуке које су студенти чули током трајања путовања

- Отац Теофил у манастиру Дужи нас је подсјетио да се Христос човјеку не намеће, јер љубав претпоставља слободу. Игуманија Павла је говорила о слободи, не као могућности да чинимо шта хоћемо, већ као ослобађању од сопствене самовоље кроз служење Христу и ближњима. У Житомислићу је игуман Данило Пут у Емаус тумачио као свједочанство да Христос најтјешње иде са човјеком управо у тренуцима разочарања, док је отац Дражен на Херцеговачкој Грачаници указао на Емаус као свједочанство Васкрсења и постепеног препознавања Христа кроз Писмо, ломљење хљеба и заједницу. Посебно су ми били драги одговори оца Владана Перишића на наша питања. Покајање је објаснио у његовом изворном смислу метаноје - преумљења, односно радикалне промјене ума и погледа на свијет, наглашавајући да се хришћански живот познаје по својим плодовима: љубави, смирењу и односу према другом човјеку - рекао је Ћурчић.

Завршног, седмог дана, након службе у Саборном храму у Требињу, студенти су посјетили манастир Добрићево. Игуманија Текла и монахиња Јустина упознале су их са историјом ове светиње, док је отац Данило кроз предавање сумирао поруке овогодишње школе.

Неке од утисака подијелила је и Тијана Николић, студент англистике на УБ, истичући да су духовна заједница и љубав рођене током овог путовања учиниле опраштај од Херцеговине изузетно емотивним.

- Није лако наћи речи које би истински описале искуство кроз које је прошла група људи која је до краја путовања постала једна велика породица. Кренула сам на ово путовање с жељом да се повежем са другим људима, а тако и Господу приближим, што се обистинило кроз заједничку молитву, причешћивање сваког јутра, као и духовне разговоре и предавања сваке вечери. Све је било дивно организовано и сви су нас са љубављу дочекали и примили. Мислим да је управо та љубав, која је током овог заједничког доживљаја почела да пламти са још већим жаром у срцима сваког од нас, она која је учинила крај путовања и растанак од Херцеговине тако неизмерно тешким - рекла је Николићева.

Манифестација је свечано затворена заједничком вечером на којој је митрополит Димитрије студентима уручио дипломе и поклоне, пожељевши им да посијано сјеме чувају у срцима као залог међусобног препознавања и истрајног хода за Христом.

Настанак

Прва Љетна духовна школа у Херцеговини одржана је у августу 2024. године, када је окупила студенте из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Школа је конципирана по узору на Призренску љетну духовну школу, која траје од 2018. године, а њен успјех резултат је изузетног доприноса вјероучитеља Архиепископије београдско-карловачке, који су своје вишегодишње организационо и духовно искуство пренијели и на херцеговачко тло.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.