Ријалити посланица која жели мало славе, а не разумије се у економију

Приједлог закона о измјени Закона о порезу на додану вриједност БиХ, који предвиђа брисање одредбе којом су игре на срећу ослобођене од плаћања ПДВ-а, је чисти популистички експеримент са озбиљним посљедицама по грађане и економију БиХ.

Најновији примјер је приједлог Мие Карамехић-Абазовић, ријалити посланице која жели мало славе, не разумије се у економију, а усудила се да предложи ову законску измјену.

Тиме покушава да уврсти игре на срећу у систем индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини, у циљу опорезивања дјелатности која већ сада у милионским износима пуни локалне, ентитетске и државни буџет, те запошљава хиљаде грађана широм наше земље.

У питању је још један примјер политичког популизма заснованог на елементарном непознавању економије, пореског система и европске праксе, али и свјесног манипулисања јавношћу ради крпљења буџетских рупа и краткорочних политичких поена. С обзиром на велико незнање и елементарно непознавање економије, шта је сљедеће што можемо очекивати од Мие Карамехић-Абазовић – да предложи увођење ПДВ- на сваку банкарску трансакцију?!

Елементарно непознавање економије

Посебно забрињава манипулација бројкама. Укупан приход индустрије (GGR) износи око 120 милиона КМ годишње, а не 1,8 милијарди КМ како се паушално и нетачно пласира у јавности. Од тог износа већ се око 35 милиона КМ директно одваја кроз порезе и накнаде, што значи да је дјелатност већ сада значајно опорезована.

Зато тврдње да се ради о „неопорезованом сектору" једноставно не стоје. Игре на срећу већ функционишу кроз специјални порезни режим, са ефективним оптерећењем од око 30 посто, управо зато што се не ради о класичној роби или услузи на коју се може механички примијенити ПДВ.

То је најбољи доказ да они који заговарају овај приједлог или не разумију шта је уопше ПДВ и како функционише, или свјесно игноришу чињенице како би, без икаквог рада и труда, скупили што више јефтиних политичких поена уочи предстојећих општих избора.

Аргументација која се пласира у јавности показује да поједини предлагачи и даље размишљају у категоријама жетона и апарата, игноришући чињеницу да је тржиште игара на срећу већ одавно дигитално, централно надзирано и у великој мјери онлине. На таквим погрешним претпоставкама не може се градити никаква озбиљна фискална политика.

Апсурна идеја у односу на друге бранше

Увођење ПДВ-а на клађење и игре на срећу било би економски једнако апсурдно као да се ПДВ обрачунава на сваку банкарску трансакцију – на сваки пренос новца, сваку уплату, сваки кредит или исплату штедње. Као што банке не плаћају ПДВ на новац који пролази кроз систем, већ се опорезују кроз друге, циљане механизме, тако се и игре на срећу у цијелом уређеном свијету опорезују посебним порезима и накнадама, а не ПДВ-ом.

Исто тако, код продаје лијекова постоји набавна и продајна цијена, а додана вриједност се одређује као разлика између набавне и продајне цијене. У играма на срећу такво нешто не постоји - односно додану вриједност није могуће одредити и због тога се ПДВ на игре на срећу не примјењује нити у једној земљи на свијету.

Европску праксу намјерно крше

У великој већини европских држава игре на срећу су изузете из ПДВ система, управо зато што ПДВ није алат за ову врсту дјелатности. Умјесто тога, користи се опорезивање марже, посебне накнаде и строга регулација тржишта. Позивање на „европске стандарде", уз истовремено игнорисање европске праксе, представља свјесно обмањивање јавности. Наиме, шеста директива Еуропске уније од 28.11.2006. године јасно утврђује да игре на срећу нису у систему ПДВ-а, него у систему директних пореза, као што је то сада случај у БиХ, која и претендује да постане чланица ЕУ. Да им то неће поћи за руком, доказују и претходни покушаји политичара у БиХ да наметну ПДВ на игре на срећу који су пропали на државном нивоу. Сличне идеје нису прошле ни у земљама регије које су своје законодавство ускладиле са ЕУ прописима.

Аутор текста: Мozzart

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.