Рејчел Петерсон, генерална директорица Свјетске алијансе удружења обољелих од АЛС-а: Љекарима из РС улазница за реномиране клинике

Свјетска алијанса обољелих од амиотрофичне латералне склерозе (АЛС) помоћи ће удружењу из РС и овдашњим љекарима да ступе у контакт са свјетским стручњацима и посјете најсавременије клинике, како би стекли нова знања и размијенили искуства у лијечењу ове болести.

Рекла је то генерална директорица Свјетске алијансе удружења обољелих од амиотрофичне латералне склерозе (АЛС) Рејчел Петерсон из САД. Петерсонова је недавно боравила у Бањалуци и са предсједницом Свјетске алијансе удружења обољелих од АЛС-а Керол Биркс из Аустралије посјетила Универзитетски клинички центар РС (УКЦ РС), гдје је са медицинским особљем Неуролошке клинике размијенила искуства у лијечењу АЛС-а.

* ГЛАС: Да ли сте договорили сарадњу са УКЦ-ом РС?

ПЕТЕРСОН: Да, наравно, али највећа предност је у томе што је крајем прошле године Удружење обољелих од АЛС-а РС постало члан Свјетске алијансе и самим тим пацијенти и љекари из РС у контакту су са свим свјетским дешавањима када је у питању истраживање ове болести и лијека. То је јединствена прилика да пацијентима из РС омогућимо приступ свим потенцијалним терапијама, едукацијама и истраживачким методама у свијету.

* ГЛАС: Да ли то значи да можемо очекивати да љекари из РС, уз помоћ Свјетске алијансе, посјете САД или неке друге земље, и обрнуто?

ПЕТЕРСОН: Свјетска алијанса обољелих од АЛС-а помоћи ће удружењу из РС и љекарима који се овдје боре са том болешћу да ускоро ступе у контакт са свјетским стручњацима и посјете најсавременије клинике у свијету, како би стекли нова знања и међусобно размијенили искуства. Српску ћемо, у ствари, повезати са остатком свијета, како би била на извору свих дешавања када је у питању проналазак лијека и нових метода у борби против амиотрофичне латералне склерозе.

* ГЛАС: Колико је у свијету регистровано обољелих од АЛС-а?

ПЕТЕРСОН: То је веома компликовано питање, јер има много земаља које нису добро организоване, нити знају како препознати и лијечити те пацијенте. Само у неким земљама су познати ти подаци, па генерално и не знамо колико у свијету има обољелих.

* ГЛАС: Има ли напретка у научним истраживањима за проналазак могућег узрока ове болести и лијечења?

ПЕТЕРСОН: За сада не постоји никакав лијек за АЛС, а није  пронађен ни његов узрок. Интензивно се истражује неколико различитих супстанци које би могле помоћи у лијечењу, али, нажалост, још немамо лијек. Основни разлог за то је што постоји много различитих фактора који могу утицати на његов настанак. Ипак, остаје нада да ћемо га једног дана пронаћи.

Тешка болест без лијека

* ГЛАС: Шта је, у ствари, АЛС?

ПЕТЕРСОН: То је тешка прогресивна мишићна болест током које пропадање моторних неурона у мозгу и кичменој мождини узрокује постепено одумирање мишића екстремитета, мишића који учествују у гутању и говору, а у завршној фази отказују и мишићи за дисање. Око 90 одсто обољелих од момента одређивања дијагнозе живи од 23 до 46 мјесеци. Од АЛС-а могу да оболе сви, без обзира на године или пол, а најчешће погађа људе у средњој животној доби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.