Ратарске бијеле кошуље за берићетну годину

БИЈЕЉИНA - Прољеће је одувијек било од велике важности за Семберце, јер ово годишње доба је веома значајан циклус у свеколиком равничарском животу и привређивању, посебно ратара и сточара.

Зато се у овој равници у прољеће упражњавају бројни обичаји, а неки од њих, посебно они у вези са сточарством, коријене вуку из старог краја из Херцеговине и старе Црне Горе одакле су прије два и по вијека, углавном, дошли преци данашњих Сембераца.

Обичај је да у прољеће на њиву први ногом крочи најмлађи мушки члан породице, јер се вјерује да ће се све засијано у тој њиви омладити и добро понијети.

Прво сјеме ставља се у земљу на дан када је претходне јесени пао први снијег, јер се вјерује да ће и јара пшеница, у давна времена називана бјелица, бити родна. У мале црквене календаре, записује се дан када је снијежило. Aко је то било у сриједу, онда се, бар симболично, на прољеће у сриједу ставља прво сјеме у земљу.

Ипак, у неким породицама практикује се да се радови не започињу у петак, јер се сматра да тај дан, вјероватно због Христовог распећа, није добар за започињање великих и значајних послова.

За разлику од петка, понедјељак се сматра за благословени дан, па ако се не запише када је пао први снијег, онда се сјетва започиње у понедјељак, јер је он први радни дан у седмици и значи напредак.

У домаћинским кућама практикује се да прве ратарске радове започиње најспособнији мушкарац, момак или тек ожењени. Увијек мора бити у чистој бијелој кошуљи, јер чистоћа и бјелина значе напредак и берићет.

Прије започињања радова на њиви, ратар у бијелој кошуљи помоли се Свевишњем, па преломи тек испечену пшеничну погачу.

Када се у Семберији на пландиштима, утринама, испашиштима и ливадама напасала стока и док је било чобана свечано се обиљежавало истјеривање стоке на испашу. Паша започиње у вријеме ђурђевданских празника, па се почетак паше обиљежавао упоредо са обичајима везаним за Ђурђевдан, а и њих је доста у семберској равници.

Магични круг

Излазак на пашу у овом крају назива се још и “отрављивање марве”, почиње исхрана стоке свјежом травом.

Прије поласка стоке на испашиште домаћица би око тора начинила магични, заштитнички круг смјесом пепела са огњишта и ланеног сјемена.

Вјеровало се да ће тај магични круг стоку на ливадама штитити од вукова и других напасника, али и од “урокљивости”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.