Ратари страхују да ће кромпир пропасти

Т. Милаковић, Д. Секулић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Ратари страхују да ће кромпир пропасти

БAЊA ЛУКA - Пољопривредници у Српској који су почели ових дана да ваде засијани кромпир, кажу да им овогодишњи натпросјечан род од три до четири тоне по хектару не значи много, јер се прибојавају да ће кромпир, због немогућности продаје, као и прошле године морати да баце.

Произвођач поврћа из Лијевча Драшко Бањац плаши се да, када повади кромпир, неће имати коме да га прода.

- Страхујемо да се не понови лањска ситуација, јер смо прољетос бацили 5.000 тона, односно 200 шлепера лањског кромпира. Ситуација за домаће произвођаче поврћа никада није била тежа него сада - рекао је Бањац и додао да је пласман овог поврћа у РС на незавидном нивоу.

- Велепродајна цијена кромпира у Бањој Луци је од 0,20 до 0,25 марака, што је заиста мало. Засијао сам кромпир на пет хектара, а приноси су ове године натпросјечни, односно три до четири тоне по хектару. Највјероватније је да већи дио рода нећу имати гдје да продам - казао је Бањац.

Истиче да организованог откупа кромпира у РС скоро да и нема, јер не постоје прерађивачки капацитети који би откупљивали оно што је произведено на домаћим теренима.

- Прошле године до половине августа у Хрватску је извезено око 1.250 тона кромпира. Тада је из РС отишло 50 шлепера у којима је било по 25 тона кромпира, док ове године са подручја лакташке и градишке општине, које су највећи произвођачи кромпира у БиХ, није извезено више од пет шлепера кромпира - истакао је Бањац.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и сточара РС Владимир Усорац каже да се код нас као нигдје у свијету, за вријеме вађења кромпира, то исто поврће на широко увози из свих крајева свијета, па чак и из Aлжира и Кипра.

- Један од могућих начина да се проблем ријеши јесте увођење сезонских забрана увоза или енормно повећање царина, како се никоме не би исплатило да увози кромпир из иностранства - рекао је Усорац.

Aко се овакво стање задржи и Закон о заштити домаће производње не заживи у БиХ, Усорац истиче да ће се домаћа производња угасити, јер ће велики инострани произвођачи са неквалитетном и јефтинијом робом продријети на наше тржиште и освојити га.

- Иако не знамо колико се у РС на годишњем нивоу произведе, ни колико нам треба кромпира, сигурно је да са домаћом производњом кромпира, купуса и кукуруза можемо подмирити потребе цијеле БиХ - додао је Усорац.

Премије

У Министарству пољопривреде РС кажу да пољопривредницима дају премије за произведени и продати кромпир, а висина премије утврђује се послије обраде приспјелих захтјева, док премија не може износити више од десет одсто од просјечне тржишне цијене.

- Министарство је произвођачима, у виду подршке за прољећну сјетву, подијелило по 260 килограма минералног ђубрива и 120 литара дизела по хектару. Да би добили помоћ, пољопривредници је требало да за сјетву пријаве минимално 0,5 хектара кромпира - кажу у Министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.