Ратари одмарају у колибама поред Саве

Тихомир Несторовић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Ратари одмарају у колибама поред Саве

БИЈЕЉИНA - Друга половина децембра старе, па све до средине јануара нове године у семберској равници вријеме је за заслужени одмор пољопривредника. У селима поред ријеке Саве ратари се одмарају у колибама, а тада потекну и приче о томе како је некада било.

Пољопривредник из села Бродац Боро Матић каже да нема ништа љепше од топле колибе поред ријеке.

- Заложимо ватру, па скувамо кафу и ракију. A дрво пуцкета у шпорету. Из ормара извадимо свјеже чварке, крвавицу, кобасицу, шварглу, месо. Ставимо у рерну погачу. Да само овако потраје - прича Боро Матић.

Саво Радић каже да је чим је застудјело, одмах послије брања кукуруза, дошао из Суботице у село да "људује са комшијама".

- Имам велики стан у самом центру града и мали салаш на периферији. Порадио сам све послове на салашу, закапијао сам стан и дошао у брочанске колибе. Остаћу овдје све док ови моји из села не почну послове на њивама - каже Саво Радић.

Тамо преко ријеке, у дубини сремских храстових шума, чује се штектање лисица. Колибари заћуте, ослушну на часак. A онда почну приче о дивљим свињама, срнама, јеленима, копцима, дивљим паткама и гускама, о зечевима... Ловачке приче, али и оне које то нису.

- Када изађем испред станице, на снијегу нема каквих трагова. Само што ми још нису долазили медвједи. Дивљина је ово. Свако тражи друштво и заштиту - рекао је најмлађи колибар Мико Крстић.

Топло у колиби. Снијег пада већ неколико дана. Леденице се хватају испод стреха. Права правцата зима, какве одавно није било у равници.

Напољу фијуче вјетар и нагрће снијег. Затрпана је и стаза куда смо дошли до колибе. Срећом, два дана нећемо ићи кући. Одмара се тако поштен ратарски свијет. О ниским цијенама њихових производа, о непродатим биковима, пшеници и кукурузу нико не казује ни ријеч. A и зашто би? Одмор је паорски. Заслужен, а и храна је стигла на трпезу.

Риба

Ратари се присјећају да се некада Сава зими ледила, па се на санкама могло прелазити у Срем. Нема више таквих зима.

- Није само да нема зима, него нема више ни рибе. Омањило. Некада је у колибама било суве рибе као дрва, а сада је уопште нема - казује Мико. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.