Рано прољеће на Тари

ВИШЕГРAД - Прољеће, као по правилу, закасни на планину Тару. Тек крајем маја "гора се у потпуности заодјене листом". Дах прољећа прво запахне обронке планине љепотице из долина ријека па онда, полако, пузећи на крилима сунчаних зрака и невидљивом повјетарцу осваја брегове и врхове прапостојбине келтског бога Тара.

Пусту планину у којој само царује тишина прољетног поподнева ремети шум поточића, који се, преко углачаних стијена црног камена, сурвава и жури ка низини. Напуштена корита у која још са прастаре чесме точура вода, као на сликама, уоквирују умјетничка дјела мајке природе.

Посебна прича су први цвјетови на планини коју рушилачки налет цивилизације још није бацио под своје ноге. Из још хладне земље, из влати некошене траве, стидљиво провирују шумарице, трепере цвјетови јаглике, шепури се бијела рада и црњуша, а љепотом опија необичан љубичасти цвјетић чије крунице играју на планинском вјетру.

Пејзаж нетакнуте природе употпуњују пастирске колибе. Чини се да их нигдје нема толико као на овом мјесту званом Љуто поље. Оне самују у тишини, ослушкују хук планине, привиђа им се завијање вукова и звекет звона на овцама и говедима, рзање коња и дозивање чобана који ће љетос преплавити пространства ливада.

Ово окамењено насеље колиба памти генерације косаца, који су косили љуту траву брчак, љетни дан до подне, поранивши ујутро, прије зоре, док су се на влатима још пресијавале сребрне капи росе.

И одакле год људском оку са висова поглед допире, не може да не види Вежањско језеро. Оно се пресијава на сунцу, мами чистоћом воде, дајући цијелом пејзажу изглед рајске баште.  

Љубитељи природе из Вишеграда, али и из цијеле Српске, уживаће у чарима ове планине. Крајем маја ће, са својим стадом, из Мокре Горе на Љуто поље кренути и заљубљеник ове планине Милинко Турудић. Он ће љето провести на овој планинској љепотици сакупљајући смолу из начетих стабала смрче коју употребљава за прављење мелема за зарастање преломљених костију.

- На Тари се не хода, њеним ливадама се лети, овдје ваздух носи тијело, вода даје снагу, а љепота опија сва чула - поетски дочарава љепоту пејзажа страствени љубитељ бескрајних ливада уоквирених јеловим и смрчевим шумама.

Планинске ноћи

Миленко занесено прича да су посебно лијепе топле ноћи на планини.

- Онда сједнем на праг колибе, и то кад изнад крошања оморике засија пун мјесец. Читав предио тада добије сребренкаст сјај који се, као врућа вареника из карлице, разлије душом човјечијом - каже Миленко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.