Ранко Шкрбић: Српској недостају кардиохирурзи

Када је ријеч о медицинском стручном кадру Републици Српској највише недостају кардиохирурзи. Очекујем да у идућих 12 мјесеци, када завршимо Центар за кардиохирургију напокон добијемо и ове стручњаке.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" министар здравља и социјалне заштите РС Ранко Шкрбић и додао да ће његов приоритет у овом мандату сигурно бити увођење система квалитета.

* ГЛAС: Шта је Министарство здравља и социјалне заштите РС урадило у току првих 100 дана рада Владе РС?

ШКРБИЋ: Међу најзначајнијим капиталним инвестицијама свакако су отварање проширених капацитета опште болнице у Градишци, вриједних око 13 милиона КМ, те Центра за базичну рехабилитацију у оквиру Дома здравља Бијељина и нови дијагностички центар у Клиничком центру Бањалука. Завршен је и Центар за хемодијализу у Приједору, а у оквиру ових 100 дана имали смо и значајне преговоре са Европском инвестиционом банком око захтјева за кредит од 100 милиона евра, за реализацију два битна пројекта - реконструкцију Клиничког центра Бањалука и наставак градње болнице у Бијељини.

* ГЛAС: Који од планираних пројеката није урађен у првих 100 дана рада и због чега?

ШКРБИЋ: У Aкционом плану остао нам је један капитални пројекат, а то је изградња болнице за кардиохирургију. Ових мјесеци интензивно смо радили са дефинисањем услова из понуде коју смо добили кроз тендерску процедуру, тако да ускоро очекујем потписивање уговора за ову изградњу. Било је и преговора за опремање болнице у Невесињу, који су завршени, тако да се у идућем периоду очекује реализација и тог пројекта. Остало је нереализовано и расписивање тендера за преостала два хемодијализна центра, у Фочи и Требињу, укључујући и туристичку хемодијализу у Требињу, што очекујемо у идућих неколико мјесеци.

* ГЛAС: Који су приоритети Вашег рада у овом мандату?

ШКРБИЋ: Мој приоритет ће сигурно бити увођење система квалитета. Он има двоструки значај. Здравствени радници кроз њега досежу ниво образовања који је неопходан уз савремену опрему, а служи и за унапређење самих пацијената. Циљ нам је да наше установе пружају услуге не само становницима РС, већ и шире.

* ГЛAС: Колики је значај изградње Центра за радиотерапију у Клиничком центру Бањалука?

ШКРБИЋ: Српска има најсавременији Центар за радиотерапију у читавој југоисточној Европи. До јуче су наши стручњаци радиологије одлазили изван РС, а сада ми имамо захтјеве из других земаља који долазе овдје. Осим тога, број пацијената на лијечењу у иностранству у потпуности је смањен, а наши становници на зрачење ван РС одлазе само за неке потпуно ријетке туморе. Дневно се у овом центру обави око 100 зрачења пацијената.

* ГЛAС: Како тече пројекат породичне медицине у РС, да ли се пацијенти и даље жале на гужве и дуга чекања на преглед?

ШКРБИЋ: Гдје год постоји систем породичне медицине далеко је јаснији контакт између доктора и пацијента. У идућем периоду радићемо на развоју додатних услуга, да би пацијенти имали што мање потребе да иду у друге болнице, односно обезбиједићемо сву потребну љекарску помоћ у самом дому здравља, чиме ћемо смањити и трошкове пацијената. Мислим да пројекат породичне медицине одлично тече, те да нема притужби пацијената.

* ГЛAС: Који стручњаци недостају здравственим установама у Српској?

ШКРБИЋ: Кардиохирурзи од медицинског стручног кадра највише недостају Републици Српској. Очекујем да у идућих годину, када завршимо Центар за кардиохирургију напокон добијемо и ове стручњаке. Осим кардиохирургије, наша визија и потреба у идућем периоду је процес трансплантација, гдје наш систем сада треба да покаже зрелост, а то је да кренемо у кадаверичну трансплантацију. Већ постоји одзив врхунских стручњака са ВМA из Београда, али и других центара, који су спремни да дођу, јер је за овај подухват потребна међурегионална и међународна сарадња.

* ГЛAС: Хоће ли плате здравственим радницима у идућем периоду остати исте?

ШКРБИЋ: Био бих најсрећнији да смо у економској могућности да повећамо плате здравственим радницима, јер они то својим радом заслужују, али плате у идућем периоду ипак остају на истом нивоу.

* ГЛAС: Каква је сарадња здравствених институција Српске и Србије, и да ли су ускоро у плану неки заједнички пројекти?

ШКРБИЋ: Ускоро ћемо потписати споразум о сарадњи са Министарством здравља Србије, које је и обавеза и закључак сједнице двију влада која је била прије два мјесеца у Бањалуци. Очекујем чак и до краја овог мјесеца да ћемо успјети све ово заокружити, а једна од заједничких активности биће на пољу трансплантацијске медицине и едукације кадрова.

* ГЛAС: Колико је изражен проблем корупције у здравству у РС? Хоће ли Министарство предузети неке мјере у борби против корупције?

ШКРБИЋ: Када се помене питање корупције, обично се помисли на три области, државна управа, здравство и школство. Када чујем у медијима, од политичара који кажу: "Ми од данас почињемо борбу против корупције", видим да о томе ништа не знају. Она је веома тешко доказива. Најбољи начин како се против ње бори је увођење система квалитета. Потребна је едукација доктора, сестара и цијелог медицинског особља, али и становништва у овој борби.

Вакцине

* ГЛAС: Како се набављају вакцине у РС, из којих земаља, ко контролише да ли се чувају на адекватан начин? Да ли се дешавало да се открију неке неправилности и да ли је било притужби становника?

ШКРБИЋ: Систем набавке вакцина је нешто што је усаглашено у цијелом свијету, који је веома строго контролисан. Све вакцине контролише Свјетска здравствена организација и UNICEF, због чега имамо мало простора за било какву импровизацију, а камоли манипулацију. Хладни ланци чувања и транспортовања вакцина строго су прописани, а код нас се вакцине складиште само на два мјеста, у веледрогерији "Крајиналијек" и у Институту за заштиту здравља РС. Било је и случајева да се пацијенти жале на лоше симптоме послије вакцине, али никада није било озбиљних и нежељених дејстава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.