Ранко Шкрбић: Још има случајева двојне праксе

Као и друге земље и ми смо морали да прекинемо са примјеном двојне праксе, јер је било некоректно, непоштено и законски неутемељено да особа која ради у јавном сектору, која има плаћене доприносе, једва чека да заврши посао у јавном сектору и да иде у приватну клинику да ради.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић.

- Нажалост, још увијек постоје случајеви у неким здравственим установама да људи раде и у јавним и приватним установама. Иако још постоје људи који користе недовољне капацитете инспектората и немогућност да на вријеме одреагују, ми смо задовољни у коликој мјери се томе стало у крај - истакао је Шкрбић и упозорио све љекаре у РС да не обављају операције у клиникама које нису адекватно опремљене.

* ГЛAС: Докле је стигло спровођење концепта породичне медицине? Чињеница је да се грађани у РС жале што дуго чекају на термин код љекара. Да ли се и на који начин ови проблеми рјешавају?

ШКРБИЋ: Породична медицина већ има добрих резултата и показала је пуну оправданост увођења у неким срединама гдје се и локална заједница активно укључила у њено спровођење.

Суштина наручивања прегледа је да се у амбулантама не стварају гужве и да сваки пацијент има вријеме које је код доктора резервисано само за њега. Ово не функционише у неким срединама. Бања Лука је била суочена са великим проблемима изградње нових капацитета амбуланти, јер су садашње бараке амбуланти биле дотрајале. Ипак, у великом броју општина ситуација је сада сасвим другачија него прије пет година.

* ГЛAС: Осим Бање Луке, које се још општине у РС суочавају са проблемом недостатка здравствених установа и љекарског кадра? Када ће тај проблем бити ријешен?

ШКРБИЋ: Пројекат породичне медицине је од почетка био подржан од стране неколико важних партнера. Направили смо договор са локалним заједницама, које су потписивањем уговора са Министарством, донијели одлуку да ће суфинансирати пројекат са Свјетском банком и кредитним средствима финансирати реконструкцију и опремање одређених амбуланти и домова здравља. У сарадњи са медицинским факултетима раде се едукација и специјализација тимова породичне медицине.

Већ имамо 24 дома здравља који су ушли у имплементацију програма, који ће бити завршен у наредних годину и по. Негдје то подразумијева потпуно нову изградњу дома здравља као у Рибнику, а негдје само реконструкцију, као што је то у Милићима и Челинцу. Већ од прољећа планирамо да на основу ранг-листе спремности домова здравља да уђу у тај пројекат, избор нових десет домова који ће наредне године потписати споразум. Тада ћемо добити 34 дома здравља укључена у пројекат, а укупно нам треба 54 дома здравља. Процјена је да нам треба око 620 тимова породичне медицине. Циљ нам је да сви домови здравља и све општине региструју своје грађане и да се коначно дефинишу њихове потребе.

* ГЛAС: Колико је Министарство ове године уложило у отварање нових болница и амбуланти, те у њихово опремање и едукацију кадра?

ШКРБИЋ: Све домове здравља опремамо идентичном опремом за хитне службе, а желимо сада да свим службама хитне помоћи набавимо исте аутомобиле за хитне случајеве и брзу опрему за дијагностику миокарда. У посљедње двије године смо енормно много средстава уложили у опремање болничког сектора. Готово да нема болнице у РС гдје није нешто ново урађено. У припреми је документација за нови корејски кредит "тежак" 28 милиона долара, којим ћемо набавити неопходну дијагностичку опрему за све болнице у РС.

* ГЛAС: Да ли је и какав напредак достигнут по питању спречавању развоја болести код пацијената у РС?

ШКРБИЋ: Успјели смо са Фондом здравственог осигурања РС, да до сада непокривене области, покријемо. То је у првом реду дијабетес, а имамо и потпуно развијен програм гинеколошке заштите. Много смо издвојили и за нарастајући број пацијената са малигнитетима. Имамо и велики број пацијената са посљедицама кардиоваскуларних обољења, јер још увијек сваки други болесник у РС умире од ових болести. Очекује нас епидемија респираторних обољења, болести плућа. Инфективне болести више нису доминантне, иако увијек пријети пандемија грипа. Држимо под контролом број заражених од HIV/AIDS-а. Имамо још увијек подношљив број пацијената са туберкулозом. Ово показује добру контролу коју остварујемо по питању болести, с обзиром на то да по глави становника издвајамо око 200 евра.

Плате

* ГЛAС: Каква је ситуација по питању обрачуна личног дохотка запослених у здравству?

ШКРБИЋ: Почетком године потписали смо уговор са синдикатом о повећању плата. Плате су повећане и у номиналној вриједности, то повећање износи преко 80 одсто. Сматрао сам да радници у здравству заслужују такво повећање. Да ли ће тако остати, не знам. Влада је најавила да ће предложити смањење плата у јавном сектору за десет одсто. Тако да, и ако дође до смањења плата у здравству за десет одсто, то неће много значити у односу на ово повећање од 80 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.