Радничка права у сјени роштиљског дима

БАЊАЛУКА - Првомајски уранак, оркестар који је у раним јутарњим часовима пролазио улицама и увесељавао грађане, заставе бивше државе и црвени каранфили прва су асоцијација старијих генерација на Први мај. Ипак, данас за многе овај празник значи дан за роштиљ и дружење, због чега традиција полако блиједи и губи свој прави смисао.

Некада је овај датум носио снажну поруку

Некада је овај датум носио снажну поруку и био симбол борбе за радничка права, заједништво и солидарност, док данас све више губи тај карактер и претвара се у обичан нерадни дан.

Бањалучанин Жељко С. присјећа се да је Први мај некада имао много дубље значење него данас те да је обиљежаван као симбол борбе радника за достојанствен живот.

- Прослава Првог маја у Бањалуци, као и у цијелој Југославији, била је посвећена сјећању на немире у Чикагу из 1886. године, када су радници тражили "три осмице", тачније осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања. То није био само празник, већ подсјетник на радничку борбу и солидарност - казао је Жељко за "Глас".

Истиче да је првомајска атмосфера у граду била посебна и препознатљива.

- Сваког 1. маја ујутро, већ у шест часова, градски оркестар пролазио је улицама и свирао "Интернационалу". Грађани су их поздрављали, а многи су носили црвене каранфиле, који су потом били бацани пред оркестар па је улица изгледала као да је прекривена црвеним тепихом - испричао је Жељко, не кријући жал за тим временима.

Додаје да су се грађани потом окупљали на излетиштима, гдје се празник настављао у духу заједништва.

- Славило се на Трешњику, на Шехитлуцима, данашњем Бањ брду, као и уз Врбас. Било је пјесме, дружења и разних активности. Град је био окићен заставама, а неизоставна је била и црвена застава са поруком "Пролетери свих земаља, уједините се" - навео је он.

Појашњава да је Први мај некада био више од обичног нерадног дана, да је то симбол заједништва, који је окупљао људе и подсјећао на значај радничких права.

Куштриновић:  Од раног јутра ишла је музика кроз град

Слична сјећања дијели и познати бањалучки метеоролог Небојша Куштриновић, који истиче да је Први мај некада био колективни доживљај цијелог града.

- Бањалука је била мањи град, сви су се знали. Комшилук, пријатељи, дјеца, сви су били дио те приче. Од раног јутра ишла је музика кроз град, а славље се настављало на разним излетиштима, као и уз Врбас. То је био празник заједништва - казао је Куштриновић за "Глас".

Присјећа се да су тада и школе давале значај овом датуму, кроз приредбе и активности те да је град био украшен заставама и цвијећем, што је додатно појачавало празничну атмосферу.

- Наравно, историјски сви знамо шта се десило, због чега се слави, како се слави, али то је била једна традиција која је ушла у све нас - поручио је Куштриновић.

Данас се, како каже, трудимо да бар дио те традиције сачувамо, да је пренесемо на дјецу, јер Први мај не би требало свести само на јело и пиће, већ на заједништво.

- И природа је тада знала дати допринос тој свечарској атмосфери у цијелом граду. Нико то није посебно организовао, него се једноставно осјећало - додао је Куштриновић.

Како каже, и ове године, окупиће се доста југоносталгичара, са свих страна, да би обиљежили овај њима посебан дан.

- Један другар ставиће пионирску капу и мараму, да се мало присјетимо тог времена. Захваљујући савременој технологији имамо музику из тог периода. Али, наравно, 21. вијек је донио нове навике и више нема ни оне државе ни тог времена - закључио је Куштриновић.

Марић:Радници у Српској данас немају много разлога за славље

Ипак, слика данашњице знатно је другачија, што нам предочава и предсједник Синдиката управе Републике Српске Божо Марић, указујући на то да радници у Српској данас немају много разлога за славље.

- Ове године навршава се десет година откако Република Српска нема општи колективни уговор, што је пораз социјалног дијалога. Више од 280.000 радника нема уређена основна права, посебно у реалном сектору - нагласио је Марић.

Према његовим ријечима, данас су радници често препуштени послодавцима, а синдикално организовање ослабљено.

- Некада су за Први мај прокламоване вриједности, најављивана повећања плата и бољи услови рада. Данас већина људи размишља гдје ће купити јефтиније месо и пиће и како да проведе слободан дан - рекао је Марић за "Глас".

Наглашава да изостаје и шира синдикална акција, као и свијест о значају овог датума.

- Немамо разлога за славље ако немамо јединство и ако не можемо да се изборимо за бољи положај радника. То није важно само за нас, већ и за будуће генерације - поручио је Марић.

Између некадашњег колективног духа и данашњег индивидуализма, Први мај у Бањалуци прошао је пут од снажног симбола радничке борбе до дана који многи доживљавају као прилику за одмор.

Ипак, сјећање на његово право значење не би требало да изблиједи, јер управо у том насљеђу лежи подсјетник на вриједности које су и данас потребне друштву.

ЗНАЧАЈ

Међународни празник рада или Први мај је празник којим припадници и симпатизери радничког покрета исказују општу солидарност радништва и обиљежавају сјећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднијели да би се изборили за већа радна права. Проглашен је Међународним празником рада са намјером обиљежавања сјећања на демонстрације радничког покрета 1886. године, одржане у Чикагу. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на планети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.