Радивоје Братић: Влада РС испунила ослове за веће приносе

Регресирана нафта и ђубриво за пољопривредне произвођаче ове године су на вријеме испоручени, а пољопривредницима је одобрено и одгођено плаћање регреса до 31. октобра и то по веома повољним паритетима у поређењу са земљама из окружења. Повољнији су и услови за добијање кредита, у односу на лани, а све би то требало да допринесе повећању овогодишње пољопривредне производње.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Радивоје Братић.

Он је поручио да обрадиво земљиште не може да буде под коровом и "ако неко не може да га обрађује има могућност да га да у закуп".

ГЛAС: Колико је у оквиру прољећњи сјетве планирано да се засије површина у РС?

БРAТИЋ: Планирано је да се засије од 90.000 до 100.000 хектара површина у Српској. Шта ће од тога бити заиста засијано, знаћемо када добијемо извјештај о преузетим количинама минералног ђубрива и дизел горива. Пољопривредни произвођачи су пријавили нешто више од 100.000 хектара површина за прољећну сјетву, али када смо то упоредили са подацима у регистру и када је  AПИФ урадио одређене корекције, очекујем да ће бити засијано око 80.000 хектара.

ГЛAС: Којом културом ће бити највише засијано површина у РС и да ли ће то бити довољно?

БРAТИЋ: Када су у питању стрна жита, највише површина биће засијано пшеницом и кукурузом. Зависно од подручја, биће засијане и одређене количине ражи, тритикалеа и осталих стрних жита. РС има површине за производњу, али не може се сваке године на истој њиви узгајати пшеница или кукуруз, јер мора да се узме у обзир плодоред. Због тога се Српска не може сто одсто обезбиједити стрним житима. Циљ којем тежимо је да се површине максимално користе и да се производи биомаса када су у питању све културе. Количине које нам буду недостајале увозићемо углавном из Србије и Хрватске, а сада је врло тешко рећи колико ћемо увозити, јер то зависи од временских прилика и приноса.

ГЛAС: Влада и Министарство помогли су пољопривредним произвођачима подјелом регресираног ђубрива и горива.

БРAТИЋ: Када је ријеч о сјетви ове године Влада РС учинила је све што је могла. Осим регресиране нафте и ђубрива за пољопривредне произвођаче, који су на вријеме испоручени, и одгођеног плаћања регреса до 31. октобра ове године, и то веома повољним паритетима у поређењу са земљама из окружења, много су повољнији и услови за добијање кредита у односу на лани, а све то требало би да допринесе повећању пољопривредне производње, у овој години.

ГЛAС: Поједини пољопривредници тврде да су неки преузели само регресирано гориво, али не и ђубриво, па постоји сумња да се регрес неће искористити за сјетву.

БРAТИЋ: Ускоро ћемо имати комплетан извјештај колико је испоручено нафте, а колико ђубрива и да ли је то компатибилно у односу на пријављене површине. Ту је регистар, као и евиденција коју води Дирекција за робне резерве. Обавиће се контроле. Прије тога не бих да говорим о санкцијама које ће евентуално бити предузете против оних који не буду засијали оне површине које су пријавили. Министарство нема кадровских капацитета који су нам потребни, што ће бити проблем и када на ред дође контрола засијаних површина.

ГЛAС: Колико у РС има неискоришћеног обрадивог земљишта и какви су планови са тим?

БРAТИЋ: Документом Основе коришћења, уређења и заштите пољопривредног земљишта, који је у изради, знаће се  колико имамо неискоришћених обрадивих површина, као и које мјере предузети да таквог буде што мање. Вјероватно ће бити предвиђене и неке санкције за оне који не обрађују земљиште. Aко неко не може да обрађује земљиште, има могућност да га да у закуп, али не може да буде под коровом. То се посебно односи на земљишта која се налазе у подручју од Бијељине до Новог Града, гдје постоје сви услови да земљиште буде квалитетно обрађено.

ГЛAС: Шта Министарство предузима по питању заштите од свињског грипа?

БРAТИЋ: У Српској је формиран стални тим за мониторинг и надзор, који поред осталих чине и представници Министарства пољопривреде. Ова радна група ће у континуитету пратити стање и извјештавати у вези са појавом овог вируса свијету, јер су то за сада препоруке Свјетске здравствене организације.

Задруге

ГЛAС: У посљедње вријеме задругари у РС су се жалили да важећи Правилник о подстицајима "кочи" развој задругарства у РС.

БРAТИЋ: Не могу то да прихватим, јер је у протеклој години издвојено доста новца за задруге. По Закону о задругама, задругари морају да се пререгиструју, а потребно је и оснивање нових задруга, па да партнер за подстицаје Министарству буде задруга, а не појединац. Задружни савез је по том плану урадио доста посла, али није посао довео до краја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.