Радивоје Братић: Министарство пољопривреде на нивоу БиХ непотребно

Формирање министарства пољопривреде на нивоу БиХ је непотребно. Све постојеће институције на нивоу БиХ ни приближно не извршавају обавезе, што има за посљедицу вишегодишњи прекомјеран увоз у БиХ и тежак положај домаћих произвођача, а надлежности ентитетима су одузете.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Радивоје Братић.

- Из овог је јасно да за министарством на нивоу БиХ нема потребе - додао је Братић.

* ГЛAС: Колико је у оквиру прољећне сјетве засијано површина у РС?

БРAТИЋ: Према захтјевима који су запримљени у Министарству овог прољећа, јарим житима је посијано око 6.500 хектара, кукурузом 65.000 хектара, уљарицама 2.200, дуваном око 500, поврћем око 4.000 хектара. И у овој години подијелили смо минерално ђубриво и гориво по регресираним цијенама, са роком отплате до 31. октобра, односно 31. децембра ове године. Регресирање репроматеријала одобрено је за 22.686 корисника. Ове године обезбијеђено је ђубриво и за воћаре и виноградаре. Економска криза одражава се на све и зато је ова мјера у великој мјери допринијела да је наши произвођачи лакше поднесу.

* ГЛAС: Колико у РС има неискоришћеног обрадивог земљишта и какви су планови с тим?

БРAТИЋ: Радије бих говорио о томе колико је обрадивог земљишта. Све што имамо базирамо на регистру пољопривредних газдинстава. Према регистру, обрађује се више од 220.000 хектара и те површине се сваке године повећавају. Наравно да је важно да се обрађује што више земљишта и у том правцу биће нових законских рјешења.

* ГЛAС: Како коментаришете изјаву високог представника у БиХ Валентина Инцка да треба размишљати о формирању министарства пољопривреде на нивоу БиХ?

БРAТИЋ: Формирање министарства пољопривреде на нивоу БиХ је непотребно. Све постојеће институције на нивоу БиХ ни приближно не извршавају обавезе, што има за посљедицу вишегодишњи прекомјеран увоз у БиХ и тежак положај домаћих произвођача, а надлежности ентитетима су одузете. Из овог је јасно да за министарством на нивоу БиХ нема потребе.

* ГЛAС: Сматрате ли да ће се новим Правилником о исплати премије за млијеко, који предвиђа највеће премије за екстра класу, смањити производња млијека у РС?

БРAТИЋ: Неколико година одгађали смо, на захтјев произвођача, примјену Правилника о контроли свјежег сировог млијека. Он се примјењује од 1. марта ове године и било би добро да је примјена почела раније, јер није добро одгађати посао који нас ионако чека. Морамо да знамо какво млијеко пијемо. Производња млијека у РС је у посљедње двије године око 115.000.000 литара, али је најмање екстра класе. Највишим премијама желимо да стимулишемо произвођаче да обрате више пажње на квалитет млијека, а што је на крају важно и за здравље грађана. Премије ћемо исплатити када буду обављене додатне провјере званичних резултата за класе млијека, с обзиром на то да смо уочили неусклађености у захтјевима.

* ГЛAС: Да ли су откупљени сви тржишни вишкови свиња?

БРAТИЋ: Ових дана завршили смо и посао у вези са интервентним откупом тржишних вишкова свиња. Према процјенама Привредне коморе РС и Удружења узгајивача свиња РС, на тржишту је било 8.000 свиња вишка. Месопрерађивачи су откупили свиње и већина њих је послала спискове произвођача од којих су их откупили. Остао је још један откупљивач, али његове спискове очекујемо ових дана. Дакле, исплаћен је новац и месопрерађивачима за интервентни откуп и послије тога произвођачима. Новац је позајмљен месопрерађивачима и они имају обавезу да га врате до краја године. Овом мјером помогли смо месопрерађивачкој индустрији у РС и узгајивачима свиња да преживе ову годину која је за њих изузетно тешка због нелојалне конкуренције, односно увоза из земаља региона.

* ГЛAС: Колика су укупна дуговања према Министарству?

БРAТИЋ: У сарадњи са Министарством финансија прошле године припремили смо Упутство о процедури и начину утрошка прикупљених средстава на издвојеном рачуну кредитног фонда "Партнер". Ријеч је о фонду у који се прикупљају различити дугови према Министарству, на основу кредитних линија и позајмица, још од 1998. године. Укупна потраживања Министарства према дужницима износе нешто више од 34 милиона КМ. Фонд "Партнер" је и револвинг фонд, односно средства која се буду враћала од одобрених кредита поново ће се пласирати у пољопривреду.

Млинови

* ГЛAС: Како ријешити проблем млинова који откупљују пшеницу, а достављају непотпуну или лажну документацију?

БРAТИЋ: Тај посао требало је да уради Дирекција за робне резерве, али није, па је то преузело Министарство. Напомињем да нисмо имали компликованији посао од овог. Послије више позива откупљивачима и провјере података дошли смо до тога да ће премија од 0,07 марака по килограму откупљене пшенице, род 2009. године, бити исплаћена за приближно 1.400 физичких и петнаестак правних лица. Примили смо податке за откупљених 41.000 тона пшенице што нам је звучало превише, с обзиром на то да је у 2008. и 2007. години, које су биле много повољније, откупљено укупно 37.000 тона пшенице. Било је свега у овом послу, а жељели смо да премије могу да добију они који то стварно заслужују, а не манипуланти. Од Пореске управе РС и Управе за индиректно опорезивање БиХ тражили смо провјере посланих података.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.